Бранич

Б Р Л Н II Ч

старости, болести, инвалидства, немање рада па било сопственом кривицом или без кривице; наднице и време рада који не допуштају потпуно одржање снаге и у исто време и даље развиће индивидуе; прилике у погледу за становање, које поткопавају не само здравље чланова породице, већ тиме, што спавају заједно момци и девојке и што услед блиског заједничког живота одрасле деце како међусобно тако и са родитељима поткопавају и наравственост; прилике у погледу на рад, које тиме што уништавају фамилијарни живот уништавају у исто време најважнију подлогу целог нашег данашњег друштвеног уређења: ови и многобројне друге околности које овоме иду, образују по мом мишљењу најважнију групу фактора, који неповољно утичу на крцминалитет. Тиме је у исти мах речено, да је мирна, али сигурна социјална политика, којој је циљ побољшање општег положаја радничке класе, представља у исто време и најбољу и најкориснију криминалоу политику. А тиме је у исти мах наговештено, да поред онога што је законодавство Немачког Царства у овом правцу већ учинило још много виш« остаје нама да чинимо. Потпупо уклањање неповољних прилика, које су данас готово свуда а не само у великам варошима везане са начипом становања радничке класе, показаће се несумњиво као јаче средство за смањивање криминалитета, него велики број нових параграфа у кривичном законику. Од свих ових социјално-политичких мера лежи ми као криминалисти и у исто време, смем рећи, као човеку, највише једна на срцу: и с тим долазим на прву од двеју тачака, на које бих хтео нарочито да укажем. Ја ћу се кратко изразити. Кад отац преко дана ради у фабрици и ако је и мати економским положајем породице принуђена да тражи рада изван куће ондаје неизбежна последица овог стања: наравствена, душевна и телесна запуштеност њиховог подмлатка. Овде законодавство може и мора да се умеша. И то не тек тада кад је дете већ постало злочинцем, него чим запрети опасвост наравствене запуштености. Ако су родитељи без своје кривице спречени, да ^спуњавају дуждест васпитања, онда држава мора ову дужност на себе узети. Познато је да у читавом нпзу појединих немачких држ.ава постоје закони, којима је утврђено принудно образовање или, како ми данас кажемо, образовање наравствено напуштене деце и младића под државним надзором. У другим државама, тако нарочито у