Бранич
60
Б Р А Н II Ч
Оцене и прикази
Нови пројекат закона за заштиту робних мустара у Бугарској — од Ог. Сћаг1ез Ое1ђег1-а. У „Б. Т. В." изашао је интересантан чланак из пера Ог. Сћаг1ез ОеШег1-а о новом пројекту закона за заштиту робних мустара у Бугарској, који је недавно бггарска влада поднела Собрању на одобрење. Налазимо да нећемо погрешити, ако овде репродукујемо тај његов чланак. Он пише: „Човечје несавршенство доноси само собом, да "V закони вазда подложни трајним изменама и допунама. Докле су римски закони захваљујући мајсторском раду римских правника и практичном схватању Римљана стајали у хармонији са њиховим животом, економним и моралним потребама, па за толике векове остали употребљиви и данас важе као углед за судије, као основица правничког образовања, — дотле модерном законодавству не достаје вештине у формуловању и апстракцији, у збијености правних норама, и тако долази, да ми из године у годину морамо да мењамо законе и стварамо нове, који би најкорисније послужили, Нови законски пројекат о заштпти робних мустара, у Бугарској, који мислим, да прикажем, предсгавља аброгацију закона о заштити жигова од 15. децембра 1892. са новелом од 20. децембра 1893. Сад се иде даље у заштити занатске својине и имаће јака утицаја на трговачку као и на потрошачку иублику. Бугарско законодавство односно ауторског права на дела из литературе и уметности (сликарске, скулпторске и музичке) врло је сиромашно. Бугарска нема закона који би правно заштитио на пр. име каквих иовина или књиге, прештампавање туђих дела, пресликавање; Бугарска нема никаква закона о заштити робних мустара и право проналазача у Бугарској је данас без икакве заштите. До душе потреба и оваких закона не осећа се јако, јер млада Бугарска није дала до данас никаквог проналазача, али с погледом на друге државе Бугарска чешће има правне колизије са државама, које такве законе имају. Закон о заштити жигова као што је познато има за циљ да производе и робу каквог предузећа који су намењени трговачком саобраћају од сваког другог предузећа разликуЈе