Бранич

49

штедионице добили већу дивиденду; дакле већу корист, него што су је по чл. 33. зак. о акционар. друшт. добити могли (в чл. 100. т 1. и чл. 101., т. 5. ист. зак. и § 380. крив. зак.). Осем тога, фалсификовањем књига може се понинггити и доказна вредност тих књига (тач. 2, § 254. крив зак.) што ни Апелациони, ни прстепени суд ценили нису." „Противразлози Апелационога Суда могли би се применити донекле само у томе случају, кад би се дело оптуженога могло казнити по § 113. крив. зак., како је он законом о изменама и допунама кривичнога законика од 6. октобра 1899. год. измењен; али пошто је овај закон строжији од закона, под којим је дело учињено, то му у конкретном случају и нема места премени према § 11. крив. законика." 25. |1ије увреда у званичној дужносги. Одлука Опште Седнице Касационог Суда од 10. матра 1900. г. Бр. 2188 Оптужени је осуђен на новчану казну, за јавно исмевање званичног рада дотичног чиновника. Примедбе Касационо? Суда I одељења од 24. фебруара 1900. Бр. 1581. „Инкриминисани изрази наведени у пресудама оба Суда, не представљају ни опорочавање, ни исмевање државних уређења, ни исмевање законских наређења власти или појединих чиновника. Напротив они су угтрављеии лично на помоћника начелства округа пожаревачког, и то у писаном акту, управљеном на г. Министра Унутрашњих Дела, и по природи својој такве су врсте, да се ни у ком случају не могу узети као вређајући у смислу начела о увреди из одредбе §213. крив. законика који гласи: да се казни само оно „што се по опшшем мнењу и по нравима народа као безчашће и ?рдња, у опшше по стању лица као увреда части појављује". У даном случају, нема дакле места примени ни једне одредбе кривичног законика. Противразлози Апелационог Суда I одељења од 3. марша 1900 Бр. 1008: „У одбрани од 6. новембра прошле год. Бр. 19628., Кривично иравосуђе 4