Бранич

52

„Начин употребе лекова (с обзиром на њихов квалитет) од стране повређенога, као ни квалификација показане вештине лекарске, приликом лечења повређенога, не могу а и не смеју бити ни од каквог утицаја при квалификацији нанесених повреда, као тешких или лаких, јер се ниједнам излагањем, правним и логичним, не може доћи до .онаквих разлога, на каквим је заснована од стране Апелационог Суда, одобрена пресуда првостепеног суда, изречена по овој кривици. Шта више одредбом § 177. казн. законика не условљава се у опште никакво лечење повређенога од стране лекара, или од кога другога, коме лечење у позив спада, већ се трајање болести у опште има да одреди у случајевима оскудице сваке лекарске помоћи, или лица, која су за то и позвана, арема ариродном трајању ароцеса залечивања. За то је Апелациони Суд погрешио, одобравајући пресуду првостепеног суда, те тиме усвојио разлбге у првостепеној пресуди: да се повреда нанета приватном тужиоцу Петру, не може узети за тешку, стога, што повређени није одмах у иочетку иравилно лечен, и т. д." Прошивразлози Аиелационог Суда / одељења од 2. мариш 1900. Бр. 986. „За одржање квалификације дела, у овом случају у облику лаке иовреде, говоре податци који су правилно оцењени, по мери оптуженикова рада у извршеном преаупу." „Повреда се десила 13. септембра 1892. године. На лекарском прегледу од 15. истог месеца изјављено је мњење, да се због своје компликације може да оцени је ли повреда лака или тешка, после 10 дана, и нарочито је напоменуто да је иотребно лечење. После тога рока, дакле 25. истог месеца, опет је са те неизвесности одгођен преглед кроз 20 дана, и напоменуто је, да је једна рана јако заауштена због нелечења. На последњем прегледу од 25. октобра 1892. године нађено је : да се иовређени иосле 25. сеитембра иравилно лечио, те је и аовреда брзо зарасла и. ако је била јако запушшена; и изјављено је прецизно стручно мњење: „даје повреда била лаке ира-