Бранич

61

да се неодређена намера може да предпостави само у случају, ка I, је смрт непредвпђена или неочекивана последица злоставе, о чему је реч у тач, 2. § 160. крив. зак. Међу тим у ствари то тврђење ни у колико не може опстати. Јер нити је истина, да се злостава из шач. 1. § 160. може уврстиши у ред убистава из 156. односно 155. нити се може тврдити да се неодређена намера да аредпоставити код радњи, где налази иримену одредба § 160. ишч. 2. Већ напротив, неодређена намера може се констатовати не само код убисшва свију врста (сем нехатних), него се она може да појави и код многих других долазних кривица, као на пр. код паљевине, родооскврњења, браколомства, блуда са девојком испод 13. или 15. г. и т.д. Али се с1о1из 1пс1е1:ег1шпа1и5 не даје ни у ком случају констатовати код злоставе из § 160. крив. зак , где му пак Апелациони Суд једино место даје." „Кривична намера по усвојеним начелима у криминалној науци састо/и се у иравилном схвашању забрањене прошшвзаконе радње, која се намерава да изврши. Према томе воља — примењена на радњу или нерадњу — која представља материјални елеменат кривице, јесте битни услов кажњивости." „Сама пак кривична намера (доШз) појављује се с обзиром на последице радње (и на остало нпр. начин вршења) у три облика: као одређена намера (до1из <Мепшпа1из) као неодрена намера (с1о1из т(1е!егпипа!из) и као евентуална намера (с1о1из еуепћшНз)." „Примени облика одређене намере (с1о1из с1е!егттаШз) по науци има места код оних забрањених радњи, где се воља учиниоца тачно испољава у последицама његове радње т. ј кад је учинилац хтео и нредвидео једно прецизно зло, као последицу своје радње." „Облик неодређене намере (до1. тс!е1егтта1из) по науци има места код оних забрањених радњи, где се воља може испољити у разним последипама његове радње т. ј. кад је учинилац иредвиђао разне зле последице своје радње, но исту врши без обзира на то, која ће од последица наступити. Овде учинилац само