Бранич

63

„После ових навода општа седница Касационог Суда прелази на расматрање оцене кажњивог дела, о коме је у даном случају реч." „Прво одељење Анелационог Суда тврди, да је оптужени, вољно, хотећи, ударио тако силно повређеног каменом, да му је „чеону кост размрскао", од које је повређени умро." „Ова радња оптуженога мора се сматрати као злонамерна (кажњива), јер је учинилац слободан и свестан своје противзаконе радње, извршио све карактерне знаке убиства §. 154. крив. зак." „Да ли је пак учинилац и хтео ову радњу да изврши или је она само била неизбежна последица за постигнуће другог циља — за кривичне одговорности сасвим јесвеједно; другим речима, кад је учињено зло нужна, или бар обична последица свесно и вољно (хотично) учињеног дела, учинилац, који је свесно учинио дело такве природе, да је из њега морало произаћи зло, које је учињено, мора се сматрати, као да је не само аредвидео, не?о и хшео то зло. Нзегова се дакле радња мора сматрати као намерна и хотична, па се као таква има и казнити." „За то, кад је I одељење Апелационог Суда констатовало, да је оптужени намерно ударио повређенога по челу и чеону му кост размрскао, да је услед тога удара, по лекарском мишљењу, морала наступити смрт повређено^а као неминовна последица, онда тврђењу, да оптужени није хтео ту последицу, по све нема места. Јер хтеши извршити једну радњу, и то у таквој интензивности, где се даје констатовати по лекарском мишљењу као резултат смрт иовређено?а, значи у исто време хтети и последицу. Али, пошто таква и на тај начин извршена радња, у разним случајевима може имати и разне последице, које учинилац може да предвиди, као последице извршене радње са више или мање интензивности, т. ј. кад учинилац предвиђа разне последице своје радње, коју хоће да изврши, но исту врши без обзира, која ће последица да наступи, онда је таква радња без сумње извршена са неодређеном намером — с1 о 1 и 5 1 п 1 е г т 1 п а I и 5/' „На тврђење 1 одељења Апелацноног Суда, које