Бранич

НАСЛЕДНО ПРАВО

79

сину искључује из наслеђа ћери умрлога лица. Неки правници ово оспоравају види ниже. II. — Ако, пак, преминули син умрлога лнца није био једини с.ин његов, него има још преживелих синова његових, онда ће деца преминулога сина (односно унучад умрдога лица), представљајући свога оца, а по горе, под I. под а, б и в означено л реду, наследити заоставштину дедову или бабину заједно с преживелим синовима дедовим или бабиним, а својим стртевима, но тако, што ће она, сва у скупу, добити очев део тј. онолико, колико би добио и њихов отац да је жив и да он лично учествује у наслеђу; па ће потом тај очев део, као очево имање, међу собом поделити на равне делове. А у размери тога очевог дела према целокупној заоставштини дедовој или бабиној, даваће и одговарајући део издржања и удомљења ћерима дедовим или бабиним (тј. сестрама свога оца), ако их има и ако су још девојке. — И најзад III. — Ако је умрло лице имало два или више синова, па су оба или сви преминули а иза себе оставили децу своју, онда ће деца сваког сина понаособ, и то прво мушка, па ако њих нема, онда женска, дакле по реду означеном под I. а, б и в, представљајући свога оца, доћи на наслеђе умрлога деда или бабе и наследити из тога део свога оца, а искључити из наслеђа ћери дедове или бабине. У овом ће се случају, дакле, заоставштина умрлога лица поделити по (таблима тј. на онолшо делова , колико је било синова умрлога лица, па ће, по том, део свакога сина међу собом поделити по главама (на равне делове) деца његова, а унучад умрлога. Разуме се да ће и у овом случају искључене из наслеђа ћери умрлога лица имати право да траже од деце свих синова сразмерни део издржања и пристојног удомљења. 211. — 3. Ун.учад синовљева, а праунучад умрлога лица, којима је ошац или маиш (а унук или унука умрлога лица по сину) иреминула, наследиће заоставштину умрлога лица (прадеда или прабабе) ио араву иредстављања овако: Прво ће праунучад (и то опет најпре праунуци, па ако њих ни њиховог потомства нема, онда прау-