Бранич

О УРАЧУЊИВОСТИ

85

чица због убиства једног детета од две године, које јој је било поверено на чување. Убиство је извршила с тога, да би детету могла одузети неке минђушице, за који је новац купила себи слаткиша. Она нити одриче дело, нити се каје. Због ове моралнз блесавости порађа се сумња у њену урачуњивост. Лекари веле, да је ово случај моралног лудила, али судије се не даду завести сумњом психијатора —- вештака. Они осуђују девојчицу, али због смањене урачуњивости, на блажу казну. И шта је последица г Девојчица ће у најбољем добу изићи из казненог завода и вратити се у друштво. Њено унутарње биће остало је непромењено. Затвор није могао изменити њено душевно поремећење. Она је поново опасна по друштво, у које се она „по закону" нушта као дивља звер. Она је слободна и нико је не може спречити да понова убија децу. Из овога лепог примера Листовог изилази јасан закључак, да је појам смањене урачуњивости апсурдан. Јер, смањена урачуњивост претпоставља изрицање блаже казне, после које дотични може опет понављати чињење кривичних дела и опет бити осуђиван на сразмерно блаже казне. Што се тиче правника, они су се различно држали према теорији о смањеној урачуњивости. Има их, који су је усвајали потпуно, полазећи са гледишта слободне воље. Узимајући да човек има слободну вољу, они веле, да има случајева у којима слободна воља није поништена, али је услед разних узрока као: нервних болести, старости и т. п. знатно ослабљена. У таквом случају, веле, не може се дотични огласити за неурачуњива, а било би неправо осудити га као сасвим нормалног злочинца. И у овом случају огледа се како је слободна воља непоуздан ослонац за одређивање урачуњивости. Индетерминисте, као заступници слободне воље, тврде, да у нормалним приликама човек има слободу избора у предузимању својих радњи. А када се појави сумња у душевно стање оптуженога, онда се мора испитивати, да ли је и у колико слободна воља била искључена. Ми налазимо, да баш и када се човек стави на гледиште слободне воље,