Бранич

114

Б Р Л Н II Ч

пристане, но може легат да одбије и да тражи пун закони део од наследника. Овде се и не узима у обзир, да ли је легат мали или велики, да ли је с теретом или је без терета, или, да ли је ограничен или не. б). Ако, пак, дете прими легат, опет му не престаје право на закони део, јер оно може, у крајњем случају, ако је вредност остављеног му легата мања од половине интестатског дела, да тражи додатак закономе делу до изравнања његове вредности. Оно, онда, мора, да прими сва отежања и ограничења, која према њему, услед легата, проистичу, а не може да тражи, да се, при одређивању његовог додатка закономе делу, има на уму његова корист, ма да је тим отежањима и ограничењима смањена вредност остављеног му легата. Пример. Ако се узме у случају под 1), да је А оставио легат своме сину Б једну кућу у вредности 35.000 м. Овде Б може овај легат да одбије нпр. за то, што му је неугодно да кућом управља и да тражи свој пун закони део од 15.000 м. Исти случај, само је А оптеретио овај легат тиме, што је наредио, да његова ћерка В са својом породицом бесплатно у овој кући станује, због чега је вредност легата спала на 10.000 м. Овде не може Б, ако је примио легат, да тражи додатак закономе делу, што при одређива ву вредности легата није узето у обзир право бесплатног становања сестре В. Појединости, 1. Под интестатским делом наслеђа (§е5е1гПсћеп ЕгМеП) разуме се онај део заоставштине, који бл детету припао, у случају законог реда наслеђа. При утврђивању овога дела убројавају се све оне личности, које би, по правилима законог реда наслеђа биле позване као санаследници и ако нису фактички постале санаследницима, пошто их је покојник од наследнога реда искључио, или, пошто су они наслеђе одбили, или за недостојне оглашени. Не убројавају се, према овоме, она лица, која су се одрекла права на наслеђе по законом реду наслеђа — 2310 грађ. зак. Примери. I. После смрти А остану брачни синови: