Бранич

БИБЛИОГРАФИЈА

127

време, за које му је отказ требао учинити, дакле, да му се плати наднида за 14 дана. Тужени је изјавио, да је суд ненадлежан, пошто није тужилац раденик већ самостални занатлија, који је као такав предузео од њега — туженог да извесне послове сврши. Међутим Суд је у одлуди огласио себе за надлежног, пошто су утврђена ова факта: тужилац је до душе занатлија, који, као такав, и порез плаћа; има истина и своју радионицу, међу тим већ по одавна не држи раденика. Пошто дуже времена није добио посла, обратио се туженом с изјавом, да због оскудице у послу, вољан је, да од њега прими посао као и сваки други радник. Тужени му је дао посла и поштт овај није био готов за условљено време, послао је свога момка к тужиоцу да види, да ли тужилац ради посао. Момак је заиста затекао тужиоца да ради једино онај посао, који мујетужени дао. —На основу овог исказа узео је суд, да је тужилац, премда је самостални занатлија у односу према туженом само раденик и као такав има права на 14 дневну накнаду. — ћ.

Библиографија

МшНие, Е гп 81 Рго1.: Оег Агг! а1з 5асћуегбШпсН§ег ипс! 5асћуегзШпсИ§ег 2еи§е. (8опс1егаћс1шск аиз с1ег У1ег1е1јаћгзсћгШ 1иг §епсћ11. МесНст и. бНепИ. батШздуезеп. 3 Ро1§е. XXV. Зирр1. — НеН) 1903. ВегКп. А8сћа1Теп1)иг& РгоГ.: Оаз Уегћгесћеп ип<3 зете Векатр1ип§. Кпт1па1рзусћо1о§1е Шг МесКгпгег, Јипз1еп ипс! 5ос1о1о§еп, ет ВеИга§ 2иг Ке1огт (Зег 31га1§езе12^ећип§. 3. VI и. 246. Не1с1е1ћег§, 1903. Саг1 \Ут1егз 1Јп1уегз1Ш1зћисћћапс11ип§. 1л1са8 Негтапп: Ап1еИип§ гиг з1га!гесћШсћеп Ргах1з. ВегКп, иећтапп, 1902. (тговз, Напз: БјЈе Ег1огзсћип§ с!ез ЗасћуегћаИз з1га1ћагег Нап<31ип§еп. Ет ћеШасЈеп 1иг Веат1е с1ег РоКге1 — ишЗ 31сћегћеКзсНепз1ез (3. с1еи1зсћеп Ре1сћз. Мипсћеп, 8сћ\уе12ег, 1902.