Бранич

ПРАВО НА ЗАКОНИ ДЕО

155

покојник при давању исте забранио, да се она доцније узима у рачун при изравнању. — § 2316. одељ. 3. гр. зак. 111. 1.) а) Ако је покојник једном овлашћеном на закони део нешто за живота поклонио или иначе нешто дао, што не би подлегло принудном равнању у случају законог реда наслеђа, онда би се ово узело у рачун при утврђивању законога дела онога, који је тај поклон за живота покојникова лримио само онда, ако би покојник при самоме давању нарочито прописао, да се и то узме у рачун. Ово урачунавање бива онда на тај начин, што се вредност добијенога, коју је оно у почетку имало, убројава у заоставштину, па се од овако увеличане заоставштине израчунава интестатски наследни део, и, најзад, од половине вредности овога дела, одбије вредност добијенога, те је онда новчана сума, која се из оваког рачуна добије, припадајући закони део онога, који је поклон (или што друго) примио. — § 2315. од 1. и 2. Лример. А је платио дугове свога оца, који износе 20.000 м. и наредио је урачунавање ове суме у закони део очев; својим тестаментом одреди за наследницу своју невесту; заоставштина његова износи 100.000 м. Покојник није оставио никог другог овлашћеног на закони део, сем оба своја родитеља и онда би очев зако- и део био '[ 2 од (100.000+20.000) — 20.000)= 10.000 м. в) Ако отпад; е један од потомака покојникових, који је потчињен принудном равнању пре или после но што је наступио случај наслеђа, онда се принудно равнање преноси на оне потомке, који су иступили на место отпалога, па било да је њихово потраживање законога дела постало тек, услед отпадања овога, било да је отпадањем овога њихово потраживање законог дела повећано. — § 2315. одељ. 3. гр. зак. Пример. Син Б удовца А мора да приста;:е да му се 20.000 м. урачунају у његов закони део; он умре пре оца А, а после себе не остави никакво потомство. Ако би заоставштина покојникова била 80.000 м., рачунао би се закони део другог сина покојнико-