Бранич

204

Б Р А Н И Ч

„изузеће од оаштих иравила о наследству," као што се то сасвим изречно вели у законодавном тумачењу §-а 529. од 7. фебруара, 1847. год. В№ 158. (зб. IV. стр. 6.). Но законодавним решењем од 28. новембра, 1859. год. В№ 5282., (зб. XII. стр. 96 .) укинуто је оно прво тумачење, па је допуњен §. 529. овако: „Женска деца умрлога у задрузи, кад овај не остави по себи мушке деце, имају ираво наследства на део задружног имања свога оца; но то им имање (т.ј. део), у колико се оно у земљама и у опште у непокретностима састоји, може задруга по процени вештака исплатити." А из ове допуне §-а 529. излази: 1° да само ћери умрлога задругара, које су, у часу смрти свога оца, још девојке и у задружној кући, имају право законског наследства (тач. 1. §. 400.) на део счев у задружном имању. Дакле, оне то право немају, ако су удајом или иначе раније изишле из задружне куће, јер их тада искључују из наслеђа остали крвни сродници њиховог оца, који су у задрузи, ма да су они и у даљем сродству с њиме, а оне у блпжем (тач. 1. §. 528.). — Ово право наследства имају, под горњим условима, још и унуке и т. д. (§. 399.) по сину умрлога задругара. Иначе, женска деца (девојке) у задрузи, у другом ком односу сродства (н.пр. као сестре умрлога задругара) немају права на законско наследство у задрузи по §-у 529., јер он није укинут већ само допуњен; али имају право на издржавање и пристојно удомљење. И 2° да речена женска деца немају права да наследни део умрлога им оца (гезр. деда по оцу) у задружном имању, ако се и у колико се он састоји у неаокретним добрима, траже у натури дакле издвајање истих из задружног имања. Задруга им може, ако је зг њу повољније, да им у новцу процењену вредност наслеђа псплати, А онај део наслеђа, који се састоји у иокретности, имају право да траже у натури, 273. —- IV. — ЏШ умрлога задругара, која се,