Бранич

ПРПВО Нћ ЗВКОНИ ДЕО У НЕМАЧКОМ ПРАВУ с погледом на римско, по Конраду. Козаку и Хајнриху Дернбургу од Драг. Вељковића, адвоката шШш | ■ ■ : , (з) — СВРШЕТАК г. Право на закони део и послови глеђу живима. Закони део, по римскоме праву није смео да буде повређен пословима на случај смрти, као што смо то већ из досадањег видели. Али будући опоручитељ, по римскоме праву, није био обвезан, да води рачуна о законом делу наследника овлашћених на закони део и у пословима међу живима. Ово правило није смело да се неограничено утврди, јер би покојник могао, поклонима међу живима и давањем мираза, тражење овлашћених на закони део, да учини илузорним. Због овога је и постала у римском праву тужба ^иегеНа јпоШсшзае с!опаНопјз е! сЈоНз. Спорно је било, да ли се ова тужба употребљавала само, кад се претпостављало, да је скраћивање законога дела учињено у (варљивој) фраудолозној намери, или се она могла употребити за свако објективно скраћивање законога дела. Већина је за ово последње мишљење. 1. Претпоставке ^иеге11-е шоШсшзае 1ез1атеп1Ј биле су: а) Објективно сужавање законога дела услед по-