Бранич

210

С Р А Н И Ч

Осим ове тужбе у римском је праву постојала и тужба т. звана асНо ас! зирр1епс1ат 1е§Ц1тат, којом је овлашћени на закони део могао да тражи, ако му је износ његовог законог дела скраћен, допуну законога дела. Тужба ова није заснована на увреди. Она није апсолутно лична; она је безусловно наследна и не одстрањује се тиме, што је овлашћени на закони део признао тестаменат. Ко ову тужбу подигне па пропадне, не важи као недостојан, да што прими по тестаменту, он задржава, дакле, што му је остављено. Тужба се ова диже противу тестаменталних наследника. Ако су тестаментални наследници у исто време и овлашћени на закони део, они је у толико трпе, колико су више добили, но што је њихов интестатски део. У римскоме праву допуштала се и тужба т. зв. саи1е1азос1П1, по којој је овлашћени на закони део могао нешто и преко износа његовога законога дела да добије, под условом, да прими сва ограничења, под којима је давање учињено. У немачкоме праву, што се тиче односа законога дела према поклонима, које је покојнику за живота учинио стоји, као што следује: I. Ако је покојник неком трећем учинио поклон међу живима, онда може овлашћени на закони део, без обзира на досад изнета правила за одређивање обичног законога дела, још један изванредни закони део да тражи т. зв. доауни закони део Ег§апгип§зрШсШеП) — § 2320—2324. гр. зак. — Овај се допуни закони део састоји у износу, којим се обичан закони део повећава, кад се поклоњени предмет урачуна у заоставштину — § 2325 гр. зак. 1), Допуни закони део може да се тражи од свију врста поклона. Изузеци од овога: а). Ако је од учињеног поклона па до наступања случаја наслеђа прошло десет година; ако је, пак, поклон учињен бра :номе супругу покојниковом, то овај десетогодишњи рок не почиње пре, док брак не престане — § 2325 гр. зак. в). Ако је поклон због достојанства или морала забрањен — 2330 гр. зак.