Бранич

ПРАВО НА ЗАКОНИ ДЕО

213

живота дао неком трећем, тако и уговорни наследници имају ово право под извесним околностима — § 2387. грађ. зак. 1.) Ово право на тражење повраћаја поклона, које имају уговорни наследници, с једне је стране слабије, а с друге јаче од права, које имају наследници овлашћени на закони део. а) слабије је, јер се тиче само таквих поклона, које је покојник учинио, пошто је закључио уговор о наслеђу, с намером да оштети уговорне наследнике. б) јаче је, јер се тиче и такових поклона, који су учињени пре десет година од наступелог наследног случаја; тиче се поклона не само до количине наследнога дела овлашћених наследника, но у пуној њиховој вредности. 2.) Право овлашћених на закони део да траже повраћај поклона, подудара се са оваким правом уговорних наследника у овоме: а) што поклонопримац има да врати поклон по правилима о издавању неозакоњеног обогаћења; б) што тражење повраћаја поклона застарева за три године од дана, кад је наступио наследни случај. II. Ово право, да траже повраћај поклона, припада и уговорним примаоцима легата, под претпоставком: 1.) да се легат односи на један индивидуални предмет, 2.) да је покојник овај предмет поклонио, отуђио или оптеретио у намери, да оштети примаоца легата. 3.) да прималац легата не може да тражи од наследника накнаду за овако ошгећење. Право на закони део ио нашем грађанском законику. И наш је законодавац по угледу на римско право, а преко аустријског грађ. зак. у § 477. утврдио начело, да је тестатор, при праввењу расположења на случај смрти, дужан, да извесним својим најближим сродницима, а то су деца мушка или женска, ако мушке не би било, остави извесан део свога имања у наслеђе. Он је, даље, тврдио, да овај део заоставштике, који мора остати деци, буде невредим, што значи, да на

Ј