Бранич

КРИВИЧНАСТРАНАЗЛОЧИНСТВА

223

Б. Нехат. 1. Све што је у стању штетно на правилна добра да утиче, треба да изостане; у тој намери, да би се штетност оваквих појава сузбила, законодавац је прописао извесне норме, управљене противу истих. Воља, да се извесна правна повреда противу извеснога правнога добра изазове, означава се као с!о1из. Не само да је долозно извршење извесног кривичног дела казнимо већ такође и оно које свој корен у непажљивости или равнодушности има, т. з. нехату. Нехотично извршење извесног дела постоји, када извесна делатност, извесна радња по својим спољним карактерним знацима стоји у противуправности са извесном нормом а која се не може довести у везу с вољом учиниочевом, јер је злочинац у заблуди што се тиче каузалног значаја своје радње или је исти у заблуди што се тиче правне важности своје делатности у погледу одношаја између дела и норме. Казнимост нехотичности јеоправдана, јер онај који нехотично дела, нема оне вољне опредељености, које би требало да има и коју правни ред захтева; његово се делање врши без довољне опрезности у погледу тога, да се противу правна последица не појави. Према овоме нехотичност постоји: а.) када злочинац путем своје делатности изазове извесну непредвиђену али последицу која се може предвидети. При кехотичном извршењу извесног дела, стоји извесна делатност према својим спољним карактерним знацима, у противности са нормом; ова се противност као таква не жели, али се поред тога може довести у везу са вољом, јер је учинилац при извршењу истог, изгубио из вида ону опрезност, која му је потребна била, те да не би дошао у противност с правим редом. При сваком нехотичном извршењу извесног погођено оним предметом, противу кога је првобитно основно дело управљено било. Ко намерно предузме извесну радњу, да некога повреди, томе се има индиректно урачунати последица смрти, која је из њетве радње произашла — интегритет тела је понајвише пролазни предмет помоћу кога се д^лази да повред; правнога добра у погледу живота. Напротив, може бити ргчи јгдино о евентуалном долусу у случају, када А. на свој ризик, да можг лако убити гониоца дивљачи, пуца на ову последњу па убије гониоца — исто тако, када војник В. у случају рата пуца на нгпријатељског војника, с претпоставком, да лако може и свога омрзнутог команданта погодити па овога оди.тј п погоди,