Бранич

83

овом случају у толико се пре тако има узети, што су ти лицитанти до закључења продаје, теслима, остали и као присутни при продаји и они потписали аротокол лицитације, као што се из овог протокола види. Осим тога, да се тако има разумети ово законско наређење §. 486. грађ. пост., служи као аргуменат други став његов, који предвиђа случај, кад при каквој продаји има више присутних купаца, али опет нема два надмешача, а то је тај, кад један купац с места, дакле, први понуди за имање такву цену, која би истина била већа од процењене вредности, али би се тиме одузела била могућност осталим купцима да лицитирају — надмећу се — те прописује, да тада извршна власт протоколарио саопшти то представшим поверитељима, и ако се ови том ценом задовоље, да имање том једном надметачу уступи. Али овакав случај према напред изложеном овде не стоји, јер протокол лицитације тврди, дајетужени Ј. на послетку понудио цену 206.100 дин. и за исту као највећу цену му је и имање и уступљено било." Општа седница Касационог суда од 28. октобра 1898. год. Бр. 8643. нашла је да не стоје горњи разлози примедаба II. одељ. Касац. суда, већ је усвојила против разлоге Апелационог суда. 48. Где Је емеза имаља и задружног труда V епучају раепре између таких лида суди ее по оеновима ортакдука. (Гл. XXVII грађ. зак.) По тужби Ј. С. противу С. С. првостепени пожаревачки суд пресудом својом од 22. септембра 1879. Бр. 17607. осудио је туженог да плати тужиоцу кирију на земљу и заслугу, свега 1030 дин. По незадовољству туженога Апелациони је суд нашао био, да је пресуда у осталом на закону основана, само што је првостепени суд у толико погрешио, што се у пресуди својој није позвао на материјални закон, на основу кога свој суд о главној ствари изриче, па за то Апелациони суд налазећи, да случај 6*