Бранич

86

се према §. 98 пом. пост. једном тужбом има и да тражи и једним спором пресуди." 50. Џротив реше&а, којим ее изаввани упућује да подпеее, тужбу Зс! евоје право, нема меета жадби по §-у 349. грађ. еуд. поет. ади то ограничењз не етоји кад изазивачкој тужби нема меета по §. 346 пом. поет. По жалби туженога Касациони суд примедбама својим од 8 јула 1894. Бр. 3053 уништио је решење првостепеног пожаревачког суда од 19. новембра 1893. Бр. 29167. којим је упућен да у року од два месеца од пријема решења поведе парницу противу тужиоца Д. из ових разлога: „Кат је тужени Јован за доказ свога права на спорно имање, које се у његовој државини находи, поднео у одговору писмено потврђено код судије за неспорна дела под 23. окт. 1892. Бр. 27059. онда је суд погрешно применио на овај случај пропис § 349. грађ. суд. пост. и туженог упутио на парницу, јер тужени не говори само, да има неко право на спорно имање, него подноси и доказе за то, те тако ово није случај § 346. истог пост. по коме би имало места изазивачкој парници, но је реч о својини имања, које се налази у државини туженога, по доказу, који може бити предметом законске оцене само у редовној парници. И зато кат тужилац полаже право на исто имање, дужан је он, а не тужени да то право докаже редовном а не изазивачком парницом." 51. Ј1о § 131 за^ о етец поет. дужнм ее не може егав/вати у притвор ради поедузимања коивичне иетраге нац њим док ез зак^ним джазима не утврди поето;ан >з ма каквог кривичног деда (дажнт банкротство, коисоклететво), 1-дида Је евојз књигз неуредко водио. Првостепени суд решењем својим од 22 јула 1893. Бр. 7346. ставио је једног стецишног дужника у притвор, да не би осујетио истрагу по своме банкрот-