Бранич

28*

ТРГОВАЧКИ СУДОВИ

435

9. ~ Прва категорија. — Сви су трговци бирачи под условом: 1. — да су француски грађани; 2. — да илаћају патент*) најмање од пре пет година. Изискујући пет година патента 1 ) законодавац је хтео да резервише право гласања озбиљним трговцима *) Патенат или дажбина патента, то је норез који је установљен за упражњавање трговачких или индусгријеких нроФесија. Закон од 8. Марта 1791 укидајући еснаФе, који евојим чланом 7 допушга свакоме лицу да ради какву трговину или упражњава какву проФесију, вештину или занат који нађе за добро, налаже да се претходно снабде патентом, да му пл^ти цену по одређеним таксама и да се саобрази полицијским уредбама које пост^је или буду донесене. Материја о патентима регулисана је ааконима од I. бримера године VII. (22 окгобра 1798). 25. Априла 1844 , 18. маја 1850., 10. јуна 1853., 4. јуна 1858, 26. јуна 18(50., 2. јула 1862., 15. јула 1880. Свако лицс Француз или странац које у Француској ради какву трговину, индуетрију, проФесију, која не спада у изузетке које је закон одредио, подлежи плаћању порезе патенга. Порез патента састоји се из једне одређене и једне сразмерне дажбине. Одређена је дажбина усгановљена према популацији и по општој или изузетној тариФИ, или без обзира на становништво, по таблици која је приложена уз закон. Порески обвезник који нодлежи цлаћању ове порезе, ма да ради више трговина, индустрија илк има више лроФесиј ', у разним месгима подлежи само једној одређеној дажбини. Сразмерна дажбина одређује се, у опште, двадесетином од вредности кирије за све ирофзсије, које нодлеже плаћању ове порезе. Она је утврђена према вредносги кирије не само, куће за становање, него и магацина, дућана, Фабрика, радионица, шупа и других локала који служе за упражњавање прОФесија, које плаћају порезу патента. Она се нлаћа баш кад су стан или заузети локали бесплагно уетупљени. Прим. ирев. х ) Пема сумње није довољно да неко само плаћа патент ако није трговац. Тако лекари, нотари, судски званичници, писари, ветеринари, у овом својству подлеже плаћању патента али ниеу бирачи. Али ако ова лица раде обично трговину, да ли 6и постајући трговци, могли постати бирачи? Треба правити разлику: лекари и ветеритри, којима није забрањено да раде трговину, извесно могли би бити бирачи; нотари, писари