Бранич

45б

Е Р А Н И Ч

други основ и веће размере, пропшравајући круг лица, која се иодвргавају казни и предлажући строже казне. Још једна оптужба пада на нецесаријанце. Говоре, да они не само поричу потребу за кривично правосуће, већ поричу и сам морал. Не уцуштајући се у детаље, ми ћемо приметити само то, да појам о моралу потпуно одговара појму о моралној одговорности, без обзира на то, признавали им слободну вољу или не признавали. 8. СиоЈне теорије. Ми се нећемо много задржачати на овим теоријама, које садрже у себи покушај да сједине теорију о слободној вољи са принпипом законите узрочности цомоћу средњег појма: условне или релативне слободне воље. Таква су у новијој литератури учења Биндинга, Мајера, Вунта, КраФТ Ебинга и других. Многи су још раније приметили, да предлтава о некој елободи која није безуоловна, као о неком средњем појму између слободе или неслободе, јесте нроста нелогичност. Потпуно умесно говори Шолтен, да се '„питање о вољи може двојако само решити: или се воља човекова не изазива ничим, т. ]ест стоји изнад сваког утицаја, или се, напротив, она изазива каквим бимо утицајем. Овде средине не може бити. Међутим, чеето пута научници, нарочито из школе индетерминиста, заборављају ову истину. Држећи се индетерминизма, они је и при извођењу црвих закључака напуштају, ма да у исто време не престају даЧје бране, т, ј. они је у једно исто време „и признају и одбацују." г. Значај теорија о слободној ђољи и детерминизма за урачунљивост. Из горе изложеног , учења о елементима епособности за урачунљивост излази, да питање о слободној или неслободној воља не улази у састав правног учења о способности за урачунљивост. Било да признамо слободну вољу човекову или да пређемо на страну детерминиста, основи кривичне одговорности човекове (услови или знаци субјекта кривичног дела) остаће једни и исти. Другим речима, слободна воља у опште није потребна за урачунљивоет, и одрицање њено, признање принпииа законите узрочности, ни у колико не подрива начело кривичне урачунљивости. Ми сматрамо да је одговоран пред закомом и да се подвргава казни сваки онај, који је у стању да се у својим радњама управља наређењима законским, — а