Бранич

0 НАРОДНОСТИ У СРПСКОМ ЗАКОНОДАВСТВУ

93

ције. Дакле. у тренутку подношења молбе треба се уверити да ли је испуњен услов о стажу Други услов: отиусш из иодансшва. — : Уредба од 2. маја 1844. тражи отпуст из дотадашњег поданства да би се избегло, да једно исто лице има више народности. Принцип је међународног приватног права да једно лице треба да има само једну народност. Кад дакле, услов о отпуштању из поданства не би био тражен, странац би могао постати Србином не губећи пређашњу своју народност, те би на тај начин био поданик двеју различитих држава из чега би произилазили сукоби и тешкоће. Орпско законодавство има то преимућство да спречава такве незгоде. У ствари, или ће странац добити отпуст из поданства, и тада ће имати само српску народност, или га неће добити, и у том случају, он ће сачувата своју туђу народност не поставши Србином. Ипак, ако ова законска одредба не допушта да странац постане Србином, пре но што изгуби дотадашњу народност, она не спречава хајматлозат, 1 ) или, још тачније, она га још изазива. Као што ћемо мало час видети, Министар унутрашњих дела, коме се странац обраћа молбом за прирођење, није обавезан да се одазове томе тражењу, тако да се може десити да ће молидац изгубити дотадашњу народност, а српску није добио. Наређење чл. 4 уредбе од 2. маја 1844. има за циљ, као што смо казали, да се избегну сукоби у погледу народности. Оно се примењује не само у случају кад странац жели да постане Србином, већ и онда. кад Србин тражи прирођење у каквој туђој земљи: у погледу српских закона Србин може стећи туђу народност само тако, ако је прекинуо поданичке везе наспрам старе отаџбине. Ако смо ми у присуству слич-

х ) Израз, који се употребљава у опште у међународном приватном праву и означава лица без отаџбине (<Не НеЈшаШ1обеп), т, ј. без поданства. (Преводилац)