Бранич

132

Б Р А Н И Ч

ном поетупку свакојако може. Но ако је Јрдно овако дело заетареио, онда се у погледу иетог од етране иследних власти неће ни отварати кривична истрага; а ако је застарелост, међу тим, примећена, ' ек, у току кривичне истраге, онда ће се иста црекинути на основу § 39 кр. поступка. Противу овога прекинућа, контра тужилац има право жалбе за три дана, од дана, када му се о томе изда решење мотивисано разлозима. Жалба се предаје дотичној иеледној власти, која спроводн сва акта исле!)ења са решењем и жалбом надлежном првостепеном суду. И првоетепени је суд у томе случају инстанцд у последњем степену, — чл. 3 зак. о истражним властима. Ако, пак, иследна власт на основу једне таке тужбе, а по свршеном ислеђењу, оптужи једно такво лице суду и на основу § 158 кр. поетспроведе акта ислеђења суду на осуду и суд, при решењу о стављању под суд, нађе: да истоме нема места са разлога, изнетих у § 162 кр. пост. онда се приватни тужилац, односно противтужилац може противу једнога таког решења, које му се на основу § 162 мора доетавити, жалити Касационом Суду као највишој инстанци судској, — § 165 кр. пост. Дакле ислеђење и пресуђење на противтужбу извесног већ оптуженог и код еуда прве и друге инстанце већ осуђеног лица, могуће је по нашеи кривичном поступку. Оно ће следовати као и обично без обзира на то, да ли би се у дотичном случају, само да ее је противтужба на време подигла, могла извршити компензација. Вначи, дакле, да су изгледи на компензацију на основу § § 174 и 215 кр. зак. дати само дотле, док дело на прву тужбу не нређе прву и другу инстанцу у суђењу. Чим дакле, дело нређе у своме току првостгпени и апелациони суд, одмах је искључена могућност, да се компензација може извршити. Но, да ли ће се моћи извршити компензација и код ових судова, завиеи од тога, да ли се је код судова ових инстанца нриметило, да поред тужбе једне увређене или повређене стране, постоји и друга противтужба од друге стране. Наш законодавац, као што 1е речено, то не регулише. У Немачкој је са свим двукчије. Тамо је тачно регулисано до кога се времена може подићи противтужа. Њиховим § 428 кр. пост. назначено је, ^а се противтужба од ^увређеног или повређеног, односно злостав.љеног може иодићи само до вавршне речи првооптуженог на претресу код суда прве инстанце. После овога времена, без обзира на аастарелост једног