Бранич

166

К Р А Н И Ч

Овом наредбом, поред осталих упутстава о венчању забрањује се отмица девојака и прети се великом казном од господара Милоша (не каже се каквом казном). Истс тако прети се казном и свештеницима који буду венчали отете и одбегле девојке 1 ). У 1818. г. издата је 14. маја уредба односно женидбе и удаје, донесена на скупу свих кнезова 2 ). Уредба ова садржи у главноме ове одредбе: 1) забрањује се под строгом казном узимати од будућег пријатеља за девојку више од 25 гроша. 2) забрањује се женику звати више сватова од 4 закона човека с по једним другом и држати весеље дуже од једнога дана; иначе ће женик, кум и стари сват бити строго кажњени. 3) забрањује се свештеницима да венчају женика који би без знања кмета запросио девојку; такав свештеник биће лишен чести од стране архијереја. 4) За отмицу девојака биће и момак и његови помоћници кажњени као највећи злочинци и убице, а свештеник који венча отету девојку, биће лишен свештенства и нурије. 5) Ко би даривану девојку или удовицу препросио, биће осуђен као јавни кривац, а свештеник биће одлучен од своје нурије. У 1819. год. понајважније су: 1) Наставленије кнезу Јовану Мићићу од 13. септембра, да хвата горске хајдуке и остале злочинце и њихове јатаке, па да их власти предаје. Ко се не би власти предао, да се убије, „ако дође на руку." 2) Наставленије господару Јефрему Обреновићу од 22. септембра, такође о хајдуцима и злочинцима, као и горње. Године 1820. издате су ове наредбе и заповести: 1) Заповест од 7-ог јула, којом је поновљена заповест од 10. маја 1818. год. односно женидбе и удадбе. ; Ова заповест садржи у главноме исте забране, само што је сада одређена за отимача девојке смртна

Ј ) Финанс и устан. 586— 588. 2 ) Држ. Арх. Ф. V. № 427.