Бранич

О НАРОДНОСТИ У СРПСКОМ ЗАК0Н0ДАВСТВУ

13

по закону од 1 јуна 1870, ванбрачно дете узима народност своје матере чак и онда, кад је отац познат. Аустријско законодавство тако исто. Ова два законодавства инспирисана су римским законом по коме ванбрачно дете узима народоост своје матере: рагШз уепћ - ет зедиИиг. 1 ) Како треба ово питање решити по садашњем српском законодавству? Ми мислимо да ћемо бити у сагласности са духом Грађ. законика, ако га протумачимо у смислу германског система. Пре свега, аустријски грађ. законик служио је за углед српском, па је умесно претпоставити, да је он и у овом питању, као у толиким другим, усвојио доктрину аустријског грађ. законика 2 ). За потврду наше претпоставке има још један разлог, који је, по нашем мишљењу, од пресудне важности. По Француском законодавству, ванбрачна веза једног човека и жене производи дејства у извесној мери приближна оним која производи брак, и ако нису тако велика и тако важна као последице законитог брака. Тако, отац ванбрачног детета има над њим очинску власт, његов је пристанак потребан за брак (чл. 148 и 159 Сос1е сп г .) и т. д. Поред редовне породице, поетоји и ванбрачна, коју закон толерира Од туда је појмљиво, што се детету, рођеном из такве заједнице, придаје народност његова оца. Ми смо непрестано у присуству једне породице иондајенеопходно да се обезбеди њено јединство на тај начин што ће се оцу дати првенство. Српско законодавство јако се разликуЈе у овом питању од француског. Конкубинат забрањује и црква као и грађ. законик. Крив. законик кажњава 10 — 30 дана затвора оне, који невенчано живе (§ 365). Управна власт дужнаје да растура такве заједнице. §. 135 грађ. законика вели изречно да ванбрачни отац нема никако права да врши очинску власт над својом децом.

х ) 1Лр. Ргад. 111. V, § 8, ЕН§ез{е Ое зШи ћоттит (I, 5) I, 1, 19 и 24. 2 ) У истом смислу и А. ТкфђевиК ор. С1Ц I, 1, стр. 265. ж. п.