Бранич

210

Б Р А Н И Ч

Ово је нарочито јасно код прикривених ствари, где се управ иде на то, да се спречи постанак туђег притежања и обично услед бојазни, да се ствар не би сопственику украла, врши се прикривање. А сопственик заборављене ствари не зна обично у почетку, да је ствар у опште гдегод заборавио, већ мисли, да је ствар још увек у његовом притежању. Сети ли се он места, где је ствар заборавио, то му ништа не стоји на путу да ствар узме отуда, где јује заборавио или прикрио. Његово притежање — ни фактичко ни правно — није престало да постоји јер он није био искључен од стварног извршења власти над ствари те тобожњи находник нема притежање у смислу § § 229/80. к. зак. где се захтева за постанак притежања или предаја или код нахођења престанак фактичког притежања сопственика ствари. Отуда следује важан закључак, да на заборављеним и прикривеним стварима не може бити утаја извршена. Притежање сопственика постоји све дотле док он има воље и у стању је, да ствар понова узме од места, где ју је прикрио или заборавио 55 ). Од прикривених и заборављених ствари морају се разликовати изгубљене ствари — § 210. грађ. зак. Сопственик се не сећа ни места, где је ствар изгубио, нити је у стању ма како да на њу дејсгвује, Његов однос фактичког притежања к ствари престао је потпуно, и услед налажења налазач ствара за се искључиво фактичко притежање које је тада овде од вредности, ако налазач ствар присвоји, те ће постојати утаја, а о крађи не може бити говора, ма даје нахођење туђе ствари узимање из туђег правног притежања, јер је ово од утицаја за постојање крађе само гада, кад притежалац туђе ствари нема фактичко притежање ове ни посредством предаје (§ 229. к. з.) ни на основу § 230. к. з. а није стврр узео ни из туђег фактичког притежања. Али нису само изгубљене ствари, које могу бити нађене већ и ствари, које су закопане, узидане или другојаче прикривене којима се не зна прави господар — § 249. грађ. зак. и сокровишта, чији се господар не може пронаћи — § 250. До ) Пројекг руеког казн. ваконика помиње нарочито заборављање ствари поред нађених и случајно прибављених етвари према коме је утаја на заборављеним стварима могућа — чл. 491. — Немачко нраво захтева само да не постоје никакве спољне сметње, које снречавају сопственика да ствар уз.ме с места и тада постоји крађа, ако је ко ириевојио ствар. В. ОррепћоН" св. 16. стр. 765., Одлука од М. XI. 1875,