Бранич

16

Б Р А Н И Ч

намери да заштитимо права човекова. Прописујући услове које странци имају да испуне за стицање домаће народности, држава треба да се уздржи да једно лице натурализира пре него што добије његов пристанак. Пошто Је поданичка веза нека врста уговора између државе и човека не треба да тај уговор буде наметнут странцу; потребно је да овај драговољно на њега пристане. Не могу се, дакле, одобрити она законодавства која за поданике рачунају и странце, који дођу просто да се настане у земљи без намере да постану њени грађани. 1 ) У већини случајева, настањење у извосној земљи биће само привремено. шта више извзсни емигранти били су приморани да ту дођу. Од туда би бидо неправедно наметати народност једном странцу који је дошао у земљу у таквим околностима. То би значило ограничити његово право да се настани онде, где му то његови интереси налажу, ако би се то право учинило зависним од стицања какве нове народности, Факт који за њега може бити извор тешкоћа и неприлика. Као што држава не треба да намеће народност странцу, исто тако је овај не може добити само својом вољом. Потребно је да између странца и државе буде заједничког споразума сличан ономе који је нужан за један обичан уговор.

') У Србији, за време закона од 1842. и грађ. законика странац је стицао српску народност самим Фактом шго је у Србији становао једно одређено време (По закону од 1842. ие/г а по законику седам година). Вакон од 2. маја 1842. прекинуо је с том аномалијом. условљавајући прирођење тим условом, да га је странац тражио.

(Цаставиће ее )