Бранич

20

Б Р А Н И Ч

статута, који су одобрени. На тај начин његова Формација и његово трајање не зависи од саме воље његових чланова; оно се налази изван принципа о слободи погодаба. Најзад, ако ова специјална Форма може конвенирати за шира удружења, која имају за предмет извршење или експлоатацију великих радова Јавне користи или друга слична предузећа, очигледно је да се не може применити на обичне операције трговине. Да би одговорио овој критици, која је у осталом претерана, и дао потпуну слободу полету трговачких операција, закон од 1863 г. објавио је да ће се моћи образовати удружења, која под именом друштва са ограниченом одговорношЛу неће подлежати никако одобрењу, које се тражи за анонимна друштва, а у којима ипак неће чиједан члан бити обавезан изван свога улога. Овај систем има ту корист што измирује слободу за конституцију друштва и за његову администрацију са ограничењем индивидуалне одговорности на улог сваког члана друштва, и колективном одговорношћу друштвеном имовином. Али брига законодавчева не треба да се једино односи на оно што може искључиво да фаворизира друштва у моменту њихове формације, и привлачење потребних сума за конституцију друштвеног кагштала; његов циљ треба да обухвати разне интересе, који се могу наћи у супротности са интересима чланова друштва и да да свима подједнаку заштиту. Ну, јавно поверење често би се варало, ако би се допустило свима који би имали мисао да образују друштва, која не би подлежала никаквој контроли, никаквом особеном услову, и који би могли да закључују обавезе без друге гаранције осим кагштала који је најчешће недовољан. Ако се допушта да обавезе анонимних друштава имају за залогу само суму друштвених улога, то Је за то, што постоји легитимна претпоставка поверења и обазривости у статуте, који су добили највишу потребу. Закон од 1868 тежи истом циљу употребљујући различна средства. Он не тражи никако гаранцију