Бранич

22

Б Р А Н И Ч

Ддминистрација. — По члану 31. трговачког законика, анонимним друштвима управљају мандатори на одређено време, који се могу опозвати, чланови друштва или не, са наградом или бесплатно. Закон од 1865 репродукује ову одредбу, изискујући сваки пут да се администратори узимају између самих ортака и да буду сопственици, у равним деловима, двадесетине друштвеног кагштала. (чл. 1 и 7). За друштво као и за трећа лица, врло је важно да се администрација може поверити само онима, који су лично интересовани за успех предузећа; а да ова обавеза не би била изиграна, требало је утврдити не само део друштвеног капитала,'који треба да припада удруженим администраторима, већ такође и део, који сваки од њих мора имати лично. Упис и уплата капитала. — Друштва са ограниченом одговорношћу могу се деФинитивно конституисати само после уписа целокупног капитала друштвеног и уплате најмање четвртине капитала, која се састоји у готовом. Овај упис и ове уплате констатоване су у декларациш оснивача, у акту, који је оверен од нотара. Овој се декларацији додаје листа уписника, стање извршених уплата и акт друштва. Ова декларација са примерцима у прилогу, подноси се првој општој скупштини која је верифицира (чл. 4). Смисао речи оснивачи никако није одређен Формалним текстом. Али се у практици нико неће преварити о лицима, која она значи, Једно друштво, нарочито многобројно друштво, не Формира се никако спонтаним пристанком свих његових чланова; прва идеја увек припада једноме или неколицини лица, код којих је сазрела, и којије пропагирају. Они подстичу друге, добијају пристанке и оснивају право друштво. Вахтев је закона даоснивачи буду чланови друштва. Прва титула може припадати само онима, који имају право на другу. Једно лице, које својим трудом успе да придобије известан број капиталиста, трговаца или индустријалаца да створе друштво у коме оно неће бити, било би само агенат, посредник; не може му се дати титула оснивача и сматрати као