Бранич

О У Т А Ј И

том погледу, шго постоји одузимање ствари. 7 ). Пруски казн. законик од 1851 год. говорио је о утаји у два иараграФа и то у § 225 о утаји поверених ствари, и у § 226 о утаји находа или случајно у државину добављених ствари 8 ). Утаја на овом законику. претпоставља туђу покретну ствар, коју учинилац има V државини или на основу извесне обвезе, или ју је нашао или случајно у државину добио; даље да је учинилац ствар на штету 1 осподара, притежаоца или држаоца отуђио потрошио, заложио или склонио; само у § 226 и ^а је против свог уверзња порекао државину ствари. У овом последњем знаку, као и у начину, како је државина ствари прибављена постоји разлика између обе врете утаје, које чине у својој еуштини један деликт — утају. Данашњи немачки казнени законик од 15 V. 1871 угледао се на пруски законик у опште, па инак га није свуд подражавао. Оба парагра®а пруског законика претопљени су у овом законику у један нов — § 246. 9 ) Састав овог параграФа обележен је у науци као бољи, ма да непотпун 10 ). Овај законик стоји на сганОвишту опште немачке правне доктрине, којој се он повратио као тачнијој од оне, која је била у пруеком казненоз-: законику заетуиљена. А ова доктрина „уирошћава не само целу науку, већ отклања многе од оних тешкоћа, које су за праксу биле иостале из дуализма појма утаје и навођења примера радња, којима се врши присвајање." 11 ) Из § 7.) КбвШп Аћћ. стр. 845 8). Ова су нам два параграфз иотребна при доцнијем расправљању; с тога их овде у преводу наводимо . § 225: »Ко туђу покретну егвар, чију је државину ијш притежање с обвезом прибавио, да је чува, њоме управља, најзад је прода или неком изда, на штету господара притежаоца или држаоца отуђи, "заложи, потрошп или склони чини кривицу утаје.« § 226.; „Исто се тако сматра кад онај ко је туђу покретну ствар нашао или је случајно у притежање добио ову на штету господара, притежаоца. или држаоца отуђи, заложи, потроши, склони или притежање исте код власти'против свог убеђења порече." 9) § 246 нем. казн. гласи у преводу ;„Ко туђу покретну ствар, коју има у државини или притежању, противзаконо присвоји, биће кажњен због утаје до три године тешког затвора а ако му је ствар била поверена до пет година тешког затвора." 10.) Нићег, Бје Чш егзсћ1а§ип§, Иегсбћеш 1875 стр. 41 вели,, да је ова деФиниција утаје »на висини најновијих истраживања«. ВшсЦпјј 81гаГг6ећ(;, Векопдегег ТћеИ, издање 1902 г. Ј^ејрг^ стр. 271 прим. 1 , пориче то и куди исту одредбу. 11) КарГС еос1. стр. 20