Бранич

БРАНИЧ

правобранилац мора да се стара, како о околностима, које падају на терет оптуженом, тако исто и оним, које му служе у олакшицу. Његова се улога, дакле, односи у оваким случајевима на тужбу која је с друге стране подигнута и из тога разлога се може придружити истрази, па ма се ова налазила у последњем стадиуму своме. Па и поред тога, споредни тужилац, по прикључењу свом једној овакој тужби надлежних органа државних, не добија нека нарочита права у процесуалном положају своме, која би услед неупотребе истих имала ва цоследицу прекинуће кр. истраге. Споредни, дакле, тужилац у Неиачкој има сва она права у једном кривичном процесу, која код нас има приватни тужилац код деда, која се ислеђују и казне по званичн01 дужности; он, према томе, има једино права, а никако дужности у погледу једног оваког прикључивања и из тога разлога, ма какав резултат био вр. истраге од стране држ. правобраниоца, он не сноси кривичне трошкове. Српски је законодавац, према ономе што је казато о нашим §§ 34 који је замењен чланом 3 о истражним властима, и 229 у вези с § 295 кр. суд. пост.. немајући. можда, другога израза, назвао приватним тужиоцем и она лица, која су код дсла која се ислеђују и казне по званичној дужности, излишна Улога је њихова апсолутно иста, као што је улога немачког споредног тужиоца. И све што је казато о немачком споредном тужиоцу, важи и за наше приватне тужиоце код дела која се казне по званичној дужноети. Према овоме, такви приватни тужиоци не могу својевољно утицати на прекинуће кривичне истраге, као што је то случај код дела чисто приватне природе, која се казпе једино на тужбу приватних лица. Иследна власт у оваким случајевима, без обзира на вољу и расположење једног оваког приватног тужиоца, мора да корача ех оШсш. За њу је меродаван јсдино легални принциц, а никако принцип личног нахођења — зв. оиортунитет. Наш је законодавац овде а приватнОм тужиоцу нашем. код дела јавнога карактера, без сумње хтео да каже оно исто што и немачки о свом споредном тужиоцу, само с том разликом што он и Овога назива »приватним тужиоцем" а немачки му је дао име „споредни тужилац" — Кећепк1а§ег. Иначе, како би се друкчије могло објаснити, да наш законодааац не спомиње име »епоредни тужилиц"?! Значи, дакле, да је он идентиФиковао име „споредног тужиоца" са приватним и ако се та два цојма санравног