Бранич

КРИВИЧНО ПРАВО

51

гледно противно свакој одредби посебног дела законика. где су предвиђене казне за свако кривично дедо, а поред свега тога, ие допушта се ни закоником о постунку судском у кривичним делима. Без обзирч на то, већина новијих законика истиче на чело такву одредбу, у различитој редакцији, али готово увев у негативној Форми, на пример: „свако је дело кажњиво само на основу законом одређене кривичне прстње, установљене до извршења дела"; „нико не може биги осуђен" „злочинима и иреступима сматрају се само дела, која су као таква законом прнзната" и т. д. Таква је одредба § 2 нашег казненог законика: „за које дело ни1е у закону, пре него што је учињено, казано, да ће се и како 1%е се казнити онај, који га учини, за оно се не може нико ни оеудити." Ове Формуле, представљајући собом чисто теоријску при том ФОрмалну дифииициту кривичног дела, не уносе, строго говорећи, у казнени законик ни једног слова садржине Цео њихов^значај, састоји се у томе, што оне дају спремљен и тачан одговор на питање, које друкчије и не може бити расправљепо на основу позитивног права. Казнени законик, или правна одредба, на основу које се кривац казни, битно се разликује од оне правне одредбе, коју он, извргаујући кривично дело, нарушава. Ми не можемо рећш да кривац нарушава казнени законик. Из самога текста одредаба казненог законика види се јасно, да кривац, извршујући убиство, крађу или паљешну, ове одредбе ни у колико не нарушава. Кривац нарушава извесне забране, на које се казнени законик наслања и које се јављају за њега безусловном претиосгавком. Кривац нарушава правила: не уби, не укради, не пали, и т. д.; за повреду њихову он се и подвргава сили казненог законика, т. ј. трпи казну, која је њиме предвиђена. На тај начин, ми морамо да разликујемо, с је^не стране, наређења и забране а с друге — Оне правне норме, или обавевна за све наређења и забране, шта радити а шта не радити, за чије се повреде кривци подвргавају сили казненог законика. Већина од ових норама позната је свима, на које се ми навикавамо још од детињства; такве се норме обично не Формулишу у законима. Такве су норме : не уби, не наноси другом телесне поиреде ит.д. Казнени законик садржи у себи само опште одређивањеказниза извршење таквих радња; алије очигледно да баш то одређивање казнепретпОстав.ва претходну забрану. Друге норме образују еобом неповредно или посредно садржину позитив4 *