Бранич

Б Р А Н И Ч

томе позиву не одзове, мора одговарати денундијанту за накнаду штете, ако овај спор изгуби. Али, да би позивање у заштиту могло произвести ову правну последицу, није довољно да се денунцијат само надао да ће му помоћ денунцијата бити од користи, већ је потребно да је у односима њиховим, у погледу спорне ствари, било основа за регрес и пре покренутог питања о заштити. Услед тога у § 336. нашег судског поступка у грађанским парницама и постоји наређење: „да је „само онда заштитник онога, на кога је какву ствар ,,или право у своје име ма каквим основом пренео, „дужан на суду бранити, или му доказе за одбрану „дати, у колико законом или уговором није од тога „ослобођен." 6 ) И доиста, један парничар који своје право доводи од трећег лица, ако види намеру противне стране да хоће према њему, у смислу овлашћења из § 869. грађ. зак. да изнесе оне одбране (приговоре) које има према томе трећем лицу, налази се у таком положају, да мора позвати у помоћ то треће лице, ако не жели парницу изгубити или ако намерава подићи регресну тужбу против тога трећег лица на случај губитка првог спора. Тако исто једном парничару може да се укаже потреба за заклетву о једном правном односу, али пошто тај нравни однос није засновао он него онај од кога он доводи своје право, не може заклетву ни нудити ни примити, јер није у своме делу. Шта ваља да ради у таком случају.? Позваће се у заштиту на тако лице и онда ће потребну заклетву примити или понудити заштитник, јер се у § 271 грађ. суд. поступка изречно каже: да ће „у делима или околно„стима, које нису познате парничару, него другом

б ) Овде је још било казано у § 122 баденског закона од 1864 године : 1ле ВеИас1ип§- ешез ИгШеп 7.иг ТћеИпаћте ап етет гтасћеп Апс1егп апћап^п^еп КесМзв^геНе капп . . . пиг а1в — <1аш1 тег1ио-1; \уегс1еп, ^тепп с1ег ВгЈИе пи! е1пег Раг1е1 т Вегио- аиГ с1еп е1пге1пеп КесМзз^геИ 111 е 1 п ет во1сћеп V е г с ћ а Н п 1 з 8 е 8 1; е ћ с1а8 е1пе уоп с1ег Раг1е! уоггипећтепДе Напс11ш1§- пиг с1игсћ ОгШеп ^езсћећеп капп.