Бранич

16

Б Р А Н [I Ч

их поделити, било реално било деобом вредности заједничке ствари. Овака, по једнодутном споразуму свих сусопственика иввршена деоба зове ее. добропбљна или вансудска (1е раг1:а»-е а 1- атјађ1е). II 2) Један сусоиственик или више њих не пристају на деобу илп се не с.шАу у начину деобе. У овом случају онај сусопственик, који деобу тражи, може се тузкбол обратити суду и тражити да овај нагна све остале сусопственике на деобу и да нареди да је илбрани суд изврши <§. 434. при карају грађ. п.) Ова деоба, коју суд наређује и извршује, зове се судска или принудна деоба. Обе ове деобе, добровољну и принудну или судску, предвађа §. 49в: „Наследницм како се спи сложе могу се делити или сали међу собо.и или пред призваним одабраним људима или пред својим судо.ч или судијол.» Ово наређење вредп у опште за деобу, дакле, не само за наследнике него и за све заједничаре уопште. 31. — 3) Дејства су реалне деобе заједничке ствари а) ваки заједнича > или деобник п-остаје исклучшзи сопственик -снога це./а (§. 508.), јер се деобом преноси својина; и б) сви заједничари гарантују за евикцију и нпиету, коју би један од њих претрпио у свом делу због иравне мане подељеног добра (§. 504 ). Та обавеза није солидарна, него сваки заједничар одговара у размери свога дела, па стога и онај заједничар, коме има да се претрпљена штета накнади, сноси део исте у размери свога удела. 32. — Ако је деоба неправедно извршена, онда њоме оштећени заједничар може судским путем тражити да се таква деоба поншити и нова изврши, Но он једужан у тужби својој поднети доказе да је у истини деобом оштећен, иначе д оба се неће поништавати (§. 50(3.).