Бранич

2

20

I Р А Н И Ч

ранте само у времену од 14 дана од дана протеста, а за трасанта у времену најдуже меничне застарелости. 3. Протест због несигурности пријема, којим се има да констатује, да је акцептант пре рока пао под стечај и услед тога настала Фактичка немогућност меничног обећања трасантовог, да ће акцептант платити меницу о року, а у исто време њиме се пружа меничном сонственику могућност да реалише она права своја, која му, као законска последица, припадају по овом протесту и која се састоје у праву негова осигурања према осталим потписницима меничним, То су, дакле, та три протеста, која су призната и у напгем позитивном праву ч у науци о меничном праву.. Други какав протест и у каквој другој Форми, сем ова три, не познаје ни наука ни наше позитивно право. С тога се на питање : да ли се протест може издати у којем другом, сем у ова три случаја — с обзиром на природу самога меничног права, строго Формалног карактера — има и одговорити, да се протест не може издати више ни у којем другом случају. Оа овим одговором изгледа, да би било решено и само питање, које је истакнуто као предмет ове расправе. Али једновремено и на супрот овом и оваквом одговору може се одмах истаћи и питање: зар се неби могао спорни случај подвести под ма који од ова три случаја протеста, кад се зна, да је по меничном праву само нротест једини доказ о томе, да ли је и у колико испуњено од онога што је обећано при уговорима о : издању, акцепту и преносу, и кад се зна, да протест^ као исправу, не може заменити апсолЈтно никакав други акт нити друга каква исправа? Међутим и ако се по меничном праву протест сматра као једини и апсолутни доказ за констатацију испунења односно неиспунења појединих уговора менич-