Бранич

76

В Р А Н II Ч

требало да односи и примењује и на све остале уговоре, у опште, онда би законодавац, нема сумње, исто унео у општа наређења о уговорима у опште, а у гл. XVI гр. зак., или би то напоменуо код самог §. 601. а. Ово тим пре, што је наређење овог §.-а по свом постанку доцније од грађ. закона. У овом даном случају, ислеђењем је утврђено, да је тужилац Милун био дуговао туженом стоваришту 1.500 дин. од купљеног пива и немогавши да исплати овај дуг готовим новцем, уступио је туженом стоваршиту своје примање у 2.000 д. од масе пок. Крсте Јовановића, бив. овд. по интабулисаној облигацпји, коју му је облигацију пријемник исте према писмену од 26. маја 1901. год., обећао вратити за 1.500 дин. до 31 октобра 1901. год. у противном, ако је дотле не исплати п он, пријемник, буде изложен трошковима ако наплате исте, онда му је не да без 2.000 дин., на колико сама облигација гласи. Као што се из овог изложеног види, цравни посао закључен на горњи начин између тужиоца и туженог носи све карактерне знаке уговора продаје и куповине — §. §. 641. и 642. грађ. зак., јер је тужилац своје примање од поменуте масе уступио своме повериопу, туженом стоваришту, по цену ослобођења свога дуга од еспапа, задржавајући за себе право откупа исте — §. 661. гр. зак. — под извесним условима. По томе и када се наређење §. 601 а. грађ. зак. односи само на уговоре о зајму, дакле, да примени његовој у овоме спору нема места — онда Ацелациони суд није погрешио, кад је се у овој пресуци позвао на §. 13 гр. зак. јер сва права и користи, које је тужено стовариште по овом спор. уговору имало, резултат је воља уговорача, које се по садржини својој не противе ниједном закон. пропису, како оних побројаних у гл. XVII, као општих услова, тако и оних специалних за уговоре о продаји и куповини у гл. XXIV грађ. зак. Шта више то што је устуиитељ Милун у случају, да до 31. Октобра 1901- год. не би за уступљену облигацију платио 1.500 дин . морао да одкупи ову облигацију само за онолику суму на колико она и гласи — 2.000 дин. — дакле за 500 д. више но што ју он пријемнику уступио — по природи својој представља казнени услов за тужиоца Милуна ако уговор неби на време испунио и тиме нријемник буде приморан да од дужника масе наплату тражи — §. 546. гр. зак. што би га наравно излагало трошковима, као што је овде у ствари и било