Бранич

122

Б Р А Н II Ч

главито и служнли при овој студији, 1 „збиља, зар трговина није у савременој епоси велики пацификатор народа, и зар трговац који етаблира своје контоаре по евима крајевима света није први пуномоћник цивилизације?" * * * Чек је стара установа и права му је колевка Внглеска. У Бнглеској и Скотској постоје више од једнег века два обичаја, који су извесно допринели ономе силном развитку, који су достигли индустрија, трговина н пољопривреда у овим земљама. Први је обичај у томе, што сваки иоле имућнији појединац, трговац или не трговац, има једног банкара, код кога депонује разне вредности, које је преко дан примио: металне новце, банкноте, трате или ефекте којима су приспели рокови, задржавајући у својој благајни само мале суме које су му потребне за његове свакидашње потребе. Други је обичај, којп је тако исто распрострањен, у томе, што се за менице, које се иотписују у трговини, узима домицил банкара. На овај начин банкару се налаже да плати све ефекте о року, а издавалац има да се брине само о томе да његов контокорент буде до цифре, која је довољна да одговори свима потребама. Ова два обичаја од којих је један природна последица другог показују користи које је излишно пстицати. Ослобођавајући се чувања при себп онога што имају у готову или у банчиним меннцама, не излажу се опасностима крађе, пожара, губитка у преносу, или од погрешака у рачуну, а сем тога и досадног рачунања непрестано, очекивања плаћања,. прегледања књига, надзиравања званичника и служилаца благајне. Наређујући банкару да оперише покрнћима и да изврптује плаћања трата о роковима, уштеђују се трошкови благајне и благајнпка, и ослобођавају се држања више или мање компликованог рачуноводства. Осим тога, све суме депоноване код банкара или уписане у рачуну каквог приватног лица, немају нотребе да буду увек на расположењу сИброшМе. — Један део банкар обично ангажује у опрезне операције и са кратким роком и тада плаћа већи или мањи интерес. Што су обилнији депозити, знатније су и суме које 1 „Ргес18 <1е г1гојђ соттегсла!" — РгасИег—Ро<1еге.