Бранич

126

Б Р А II И Ч

Елементн који морају улазити у форму чека ови су: а) потпис пздаваоца тј. онога ко вуче чек, без кога га ни трасат не би платио; б) име трасата као лица које треба чек да плати за рачун трасанта; в) име ремитента као лица коме чек треба платити. Ремитент може бити, као што је речено, илп сам издавалац, ако он хоће новац да прими или неко друго поименце означено лице; г) новчана сума која се по чеку има платити; д) датум и место издања. Вредност коју је трасант примио, означење псправе да је чек и време плаћања не морају се означпти. За ово последње тј. време плаћања, казали смо већ да је по себи самом природом чека и законом одређено, тамо где је чек законски нормиран, тј. да мора бити одмах по виђењу. Према изложеним елементима, који морају бити у форми чека, једна таква форма чека била би ова: Аидрејеви}\у и ј^омп. баш^ару у Београду. Беогрпд, петнајестог марта 1906. г. Њштите г. Петру Петровићу трг. из Београда, или по његовој наредби, суму од динара две хиљаде у злату. Марко Марковиђ. Пренос. — Чек може бити потписан не само на доносиоца или на једно именовано лице, већ може бити потписан и „по наредби", као што се види пз горње форме, а пренесен путем преноса. И ако чек није намењен да има дугу егзистенцију и да циркулише у великом броју руку, налазе се чести случајеви у којима је пренос услов сигурности. Пренос допушта бенефицијару каквог номинативног чека да ремитује чек своме банкару и да се тако курталише трошкова и губитка времена, којима би био изложен кад би морао сам да тражи наплату. Пренос је у осталом неопходно нужан за чек који се емитује из једног места у друго и преноси вољом експедитора на адресанта тј. онога коме се шаље. Пренос може бити бланко и издавалац не мора да означи вредност коју је нримио као што смо већ напоменули. Било је мишљења да је корисна напомена