Бранич

II 3 С У Д Н II Ц Е

133

Ну, по жалбп молпље Драге, Касациони Суд примедбама свога I одељења од 13 јаиуара 1904 год. Бр. 305 поништио је пом. судско решење са ових разлога: „По чл. 25 закона о пенсионом фонду удовица и деце умрлих чиновника суд доноси решење само у случају кад одређује количину пенсије. Ну како је у овом случају Управа Фондова у основу оспорила право жалитељпци Драги на пенсију, то .је првостепени суд погрешио, што је горњим својом решењем жалитељицу одбио од њеног тражења, него је требао, кад већ постоји њено тражење, да поступи као у свакој парници и пошто рочиште одреди и ствар извиди, да донесе пресуду у смислу § 303 грађ. суд. пост." Суд је ове примедбе као обавезне усвојио, по истима у свему поступно и спор на рочишту извидео, па је пресудом својом од 4 марта 190-4 год. Бр. 3637. досудио молиљи Драги право на пенсију према последњој систематичној плати мужа јој пок. Петра Рад. Николића, бив. секретара министарства унутрашњих дела и према годинама проведеним у указној државној служби, а сама количина пенсије даћејој се доцније решењем одредити. За овакву своју пресуду суд је навео ове разлоге: „Тужиља је поднесеним решењем Главне Контроле, као јавном исправом — § 187 грађ. суд. пост. доказала, да је пок. Петар Рад. Николић био у државној служби као указни чиновник 15 годнна и 29 дана; поднесеним пак уверењем благајне начелства окр. крајинског од 11 новеибра 1903 год. Бр. 7243, такође јавном исправом, и то, да је последња систематична месечна плата његова као секретара министарства унутрашњих дела била 336-80 динара и да је као пенсионар уживао пенсију у 168'94 динара — § 178 грађ. суд. пост. Поднесепим даље изводима из протокола венчаних и протокола умрлих доказала је да је пок. Петар био њен закони муж и да је као такав умро 28 октобра 1903 год. — § 178 и 187 грађ. цост. н да она, као његова удова, има по чл. .16. зак. о пенсионом фонду право на пенсију према проведеним годинама у указној државпој служби и последњој плати свога мужа пок. Петра. „Приговору Управе Фондова, да тужиља, као удова пок. Петра Рад. Николића, нема права на пенсију због тога, што овај није редовно улагао у фонд пуних десет година, јер му се као редовно улагање рачуна само оно од повраћаја у службу