Бранич

142

Б Р А Н II Ч

дитељског одобрења добила одобрење за удају од старатељ. судује. а) Ако је девојка била навршила 18 год., па се удала против воље родитељске, и не питајући за савет и одобрење судије онда важи оно, што смо рекли за случај под I. А ако је пак девојка тражила одобрење од судије, пошто се отац противио њеној удаји, па би судија стао на страну родитеља, а она и поред тога се уда, изгубила би право на мираз. б) Ако би пак девојка имала одобрење судије да се може удати, и ако се отац противио, имаће право иа мираз, нити ће се родитељи моћи изговаратп тиме- што се кћи удала против њихове воље и одрећи јој мираз. Али, хоће ли се суд упуштати у оцењивање, да ли је удаја кћерина била рационална, умесна, односно, да ли је противљење родитеља било разложио и оправдано. Протпвно г. Аранђеловићу, ми смо мишљења, да се суд неће упуштати у то питање, што је оно већ једном дефинитивно расправљено напред реченом одлуком судије којим је кћери допуштено да се уда. Па чак да претпоставимо случај, да се кћи доиста удала несретно, ни та околност неће је лишити права, да тражи мираз од родитеља, јер није њена кривица, што се тако удала, пошто ннје радила самовољно, већ се била обратила надлежном лицу за донуштење. Кад је судија нашао, да тај акт девојкин не представља непоштовање родитеља, да се родитељи дакле без оправданог разлога противе удаји кћериној, мислимо да кћи има право на мираз, без обзира на срећу, коју је нашла У браку. 1. Трећи случај, у коме се не слажемо са Г. Аранђеловићем, тпче се тумачења §-а 776 грађ. законика, по ком §-у жена има према мужевљевим повериоцима првенствено право наплате за све тражбине, које потичу из мираза. Овим прописом конституисана је законска хипотека на добрнма мужевљевим у корист женину, ради обезбеђења мираза. Та је хипотека прећутна, важи дакле и без уписа, али само према обичним, хирограферним повериоцима мужевљевим. Према заложним повериоцима она нема дејства, сем ако буде уписана, у ком случају стиче ранг од дана уписа и производи исте правне последице, које и редовна, уговорна хииотека. Међутим редакција §-а 776 п његове допуне решењем од 28 марта 1850 год. (Зборник V стр. 103) наводи нас, да