Бранич

148

Б Р А Н II Ч

густа Пијерантонија проф. кривичног права на Универзитету у Риму, на коме се већало о начину пропаганде за укидање смртне казне у свима цивилизоватшм државама. На томе збору поред осталих узели суучешћапроф. Форел (Цирих), проф. Ру (Дижон), ироф. Бруса (Турин), проф. Уго Конти (Каљари), проф. Чубински (Харков), проф. Лублински (Петро* град), проф. Вожидар Марковић (Београд), истражни судија Албанел (Париз) и др. — Проф. Пијерантони говорио је о питању с обзиром на разне европске казнене законе и рекао је, да задржавање смртне казне данас више нпје питањеправа, већ питање цивилизације и хуманитета. Сем њега говорили су још Бруса, Албанел и Конти. На послетку је донета резолуција да се умоли централна управа Међународног удружења за казнене заводе, да питање о аболицији смртне казне унесе у програм VIII Међународног конгреса за казнене заводе. — Осем горе побројаних потпнсали су резолуцију још и ови: Воазен, председник одељења Касационог Суда (Париз), Диран, адвокат (Париз), проф. Касторкис (Атина), проф. Балфур (Њу-Јорк), г-ђца д-р Лидија Поет (Рим), проф. Питар (Париз), проф. Хендерзен (Чикаго), проф. Боровикинов (Москва), државни саветник Ракилин (Петроград), цроф., д-р Борел (Невшател), адвокат Хофстеден (Холандија), адвокат Буржери (Париз), С. Огава, државни саветник (Токијо) и многи други.

Хрватско правничко друштво — Почетком фебруара о. г. држало је хрватско правничко друштво у дворници загребачког Универзитета своју редовну годишњу скупштину под председништвом д-ра Фрање Спевца. Пошто је поздравио присутне чланове, председник је бацио поглед и на друштвен рад. Констатујући, да је друштво бројало леп број чланова, изразио је наду, да би друштву требали прићи још и ошт правници, који нису чланови друштва. Изразио је и захвалност влади што је наредила, да сва надлештва морају држати друштвени орган „Мјевесшк" почевшп од нове 1906 год. — После њега прочитао је друштвени тајник Фрањо Халади извештај управе. Концем 1905 имало је друштво 732 редовна члана и 6 утемељача, свега 738 чланова. Друштвена имовина износи концем 1905 ГОД. свега 24.111 круна. У току године био је приход 11.018 крунаарасход 10675 круна. — Хрватска влада од 1883 год. помаже друштво новчано у виду претплате за друштвенп орган који морају држати сва надлештва у Хрватској, Славонији па чак и у опсегу задарског Апелационог Суда у Далмацији. * ПроФ. Ифлф —Познати проф. Пфаф, чију је прераду Пандекта превео д-р Драг. Мијушковић, пре кратког .времена по својој молби пенсионисан је и као професор права' на • бечком универзитету и као члан Касационог суда. Том приликом и сам аустријски цар захвалио се признатом правннку истичућн