Бранич

268

Б Р А Н II Ч

чују из извесних забрањених мотива. Нарочито имају два принципа, на основу којих се иначе допуштена радња због мотива забрањује, и с извођењем тих двају принципа онет се примичемо проблему опструкције: Један је принцип „т 1'гаис1ет 1е§18 а^еге", а други је злонамерна злоупотреба права (аепш1аИо, правиа обмаиа). Принцип 111 ЈгашЈет 1е§18 а§еге састоји се у томе, што се забрањује правно допуштена радња кад се предузима у циљу да се обиђе каква правна забрана, тј. да се постигне практички исти резултат, који је та правна забрана хтела спречити. Радња, која се у овом случају предузима, није истина забрањена законом директно, већ је сама по себи правно допуштена. Правни смисао закона није повређен, напротив тачно га се придржавало. Ипак је мотив, из кога се предузима ова по себи правно допуштена радња, управљен на постигнуће забрањеног успеха. Онај који ради држи се буквалног смисла закона, али изиграва циљ закона. Однос између законски протпвног и законски заобилазног рада изражава с чудном пластичношћу чувена дефиниција римског правника: „соп!га 1е§еш 1'асИ, ^и! М 1'ас11, сјиос! 1ех ргоћИзе!, ш 1'гаис1ет уего, сји 1 ваћпз уегђ1з 1е§1з вепкепИат ејиз спситуепћ. Б^гаив етт 1е§;1 1'И, иђ1 сјиос ! Дег1 покп1, Нег! аи!ет уоп уе1и!1, Ш 1'И." Ради објашњења овог принципа сетимо се познатих примера из римских извора. ЗепаШбсопзиИит Масе<1оп1апит забрањивала је да се да зајам сину коме су родитељи живи. Други услови, нпр. куповпна, још пису били овим забрањени. Али кад неко прода сину, коме су живи родитељи, нешто у циљу, да овај купљену ствар претворн у новац и да тим путем добави суму, коју му није смео позајмпти; куповина, као закључена т 1'гаис1ет 1е^хз, била је неважећа. Купац је закључио по себи важан посао, али је постао неважећи, јер је био предузет у циљу заобплажења закона. ЗепаШзсопзи!ћпн УеИејапит забрањивао је женама да на се приме јемство за туђе дугове. У сопственом интересу могле су истина правити дугове. Али кад би жена узела зајам у циљу да позајмљену суму да ком трећем, зајам је био неважан, као закључен 111 1'гаис1ет 1е§1в, јер је служпо истом смеру, који је хтела да спречи та сенатска одлука. Супрузи нису смели поклањати ништа једно другоме; овом забраном нису били погођени други послови, нпр. куповина међу супрузима. Али