Бранич

276

Б Р А Н И Ч

Тумачење члана 16 за^она о пеизионом Фонду за удовице итд, (Одпука 0. С. Касационог Суда од 14-111-1906 бр. 2520). Примедбе I одељења Касационог Суда од 25-111-1906 бр. 1878 на пресуду Апелационог Суда од 31 -XII- 1905 бр. 5106 гласиле су: „Неосновано је Апелациони Суд узео, да је по II алинеји чл. 16 зак. о пензионом фонду за удовице и децу умрлих чиновника пок. Т. улог у фонд, о коме је у пресуди реч, могао да уплати само у току шесте године улагања у фонд, а не и доцније — у десетој години. Јер кад закон дајући улагачу право, да може у току шесте године улагања уплатити све улоге до потпуних 10 година, није изречно забранио, да се то може учинити и у току идућих година од седме до десете, . онда се тужилачкој страни право на давање улога у десетој години улагања пок. Т. има признати. Ово још и по том разлогу, што овлашћење на нешто впше садржи овлашћење на оно што би мање било тј. кад је лицу, које је свега 5 година у фонд улагало, признато право уплате улога у смислу II ал. чл. 16, онда се то право има у толико пре признати оном лиЦу, које је дуже време од 5 година било улагач. Најзад благодејање, које речени пропис законски даје улагачу, постоји у корист улагача, и у недостатку изречног противног законског наређења не може се тумачити на штету улагача. Апелациони Суд дао је противразлоге у том смислу, да се овакво мишљење Касационог Суда не може изводити из тога, што у II одељ. чл. 16 овакво право уплате нпје изрично забрањено, пошто је у истом изрично речено, кад то може да буде, што се види из речи: „даје се право, да могу одмах или у току шесте године улагања" уплате извршнти. Касациони Суд у општој седници од 14-111-1906 бр. 2520 нашао је са 12 против з гласа, да су горње примедбе [на закону основане, а да противразлози не стоје.

Бг. Д. М. Суботић.