Бранич

27 8

Б Р А Н II Ч

расправљено питање о минпстарској одговорности у вези с премапотписом. Већ у наслову своје књиге Фриш је указао на какав ће начин да обради главну тему о одговорности министара. Он се слаже са свима претходницима, који су о томе писали: да се одговорност у монархијама има сматратп као последица и корелат владареве неодговорности. 1 Развитак догме о неодговорности показује положај регената и њихових замењеника према питању о одговорности. Али факт, да републикански Устави принципијелно садрже и одговорност председника републике, ма и у мањој мери него министара, показује контраст, који се научно не даје објаснити. Па има и других контраста. Докле у Енглеској тужбу противу министара подиже доњи дом а суди му горњи дом као највиши суд, докле савезни Устав у Аустралији, по коме миннстри морају произлазити из парламентарне већине, не садржи ни једну одредбу о министарској одговорности. Ако јуриспруденција неће да буде дескриптивна, већ конструктивна наука, она се не сме одрећи, да у оној разноликости облика и принципа нађе оно што је заједничко. II Фриш је иокушао то, расправљајући и претресајући старо питање, да ли министарска одговорност има за последицу обичну или дисциплинарску кривицу. Главно питање и материје и саме књиге односи се на разлоге за постојање министарске одговорности и однос између ове и премапотписа. Фриш је ретком пажњом обрадио сва споредна питања, као природу тог дела, његов циљ, субјек и објект и процесуални механизам министарске одговорности, историју, функције и дејство премапотписа, која сва скупа објашњавају главнн програм. Старија теорија објашњавала је министарску одговорност — неодговорношћу сувереновом: било да је овај као код Б. Констанса осуђен на неутралност, тј. за неспособност на рад, било да су министри ту као што је Бишоф учио, дужни да понесу сву одговорност. Министри премапотписујући акте они их одобравају, дају им снагу и извршљивост, те за то треба да буду одговорни, јер њихов премапотпис представља јемство. Разуме се да се овде мисли надлежни, ресорни министар, дакле онај у чпју атмосферу рада долази дотични акт. Однос између одговорности и контрасигнатуре јавља се сразмерно доцније. Фриш нам у својој књизи на основу докумената износи историју прамапотписа од почетка онако,