Бранич

Б Е Р Н Е Р

ПРВА ГЛАВА Три кажњива иозивања (казн. зак. §§ 110—112) Код оба прва два позивања (§§ 110 и 111) иостоји основ кажњивости у јавности или распростирању,' код трећег (§ 112) у важности војиичке покорности. Јавност је исто тако одређена као код позивања на велеиздају (§ 85). I Јавно позивање на непокорност у његовој кажњивости ограничио је знатно рајхстаг. Отступајући од пруског казненог законика истиче управ казнени законик (§ 110) на прво место непокоравање закону или законским наредбама (Базкег) или управннм наредбама, изданим у границама надлежности управне власти (Иапск). Уметање израза „законским" имало је за циљ, да отклони погрешно разумевање. „По нашем државном праву" — вели Ласкер — „има таквих наредаба, ко.је су формално као такве издате, али у ствари немају правну важност. 1 Да би смо заштиту таквих наредаба искључили, предложили смо да се умете израз законским." „У границама њене надлежности" пак значи по Планку, да судија има да испита, да ли је управна власт у опште имала овлашћење да изда наредбу, не: да лн материјалне претпоставке постоје, чију оцену закон оставља умерењу управне власти. 2 1 Упореди у пруском уставу од 31. јануара 1850. чл. 63 п 106. 2 Царевински Суд од 28. нов. и 3. дец. 1889. Опште позпвање на непокорност једном "грађанском закону долази под § 110. Царевински Суд од 9. октобра 1884: Званичне радње и позивање самих извршних органа у конкретном случају нису управне наредбе у смислу § 110. Под управном влашћу, чије наредбе треба да су заштићене на исти начин као и закони и уредбе носилаца државне власти већ и против самог изазивања на непоштовање, имају да се разумеју у смислу § 110. само такви органи државне власти, који у извесном обиму пмају самостално да врше државну власт и позвани су да издају прописе од опште важности. Један полицијски извршни орган (полицијски писар, који наређује светини да се разиђе) није таква управна власт; његове званичне радње нису према томе „наредбе управне власти" у смислу § 110. Царевински Суд од 25 јануара 1887.: „Позивање, које у осталом одговара § 110. кажњиво је било да је управљено на поједине личности, или на једну личност. Циљ је овог казненог прописа, да спречп, да се јавно не унизп ауторитет закона, уредаба и законских наредаба управних власти(?). Према томе довољно је, да је позивање учињено пред масом света, и не захтева се, да је исто њима било управљено". Противстајање и непокорност су пак циљеви, који премашују циљ унижења ауторитета.