Бранич

КАЗНЕНО ПРАБО

25. новембра 1871. године § 130. а. казн. законика (закон против - злоупотреба дужности свештеника и религиозних службеника од 10. децембра 1871.), којим треба да се стане на супрот нападима свештеничког сталежа, којима се доводи у опасност мир, на државне законе, државне установе*, управне наредбе итд. Припрећена је казна лишења слободе до 2 године (затвор или заточење). Према другом одељку § 130. а., који је додат новелом од 1876. године може се овај преступ извршити и издавањем или растурањем списа. III. Иста казна, као у § 130., предвиђена је у § 131. казн. зак., којим је замењен § 101. пруског казн. зак., за онога, ко измишљена или изопачена факта, знајући, да су иста измишљена или изопачена, јавно тврди или распростире, да би на тај начин изложио презрењу државне установе или наредбе управне власти. И ово се наређење има свакојако да претпостави пруском (§ 101.). Оно схвата појам дела уже: 1. ограничавајући га на измишљена или изопачена факта, и не говори више поред тога о оговарању и порузи, 2. и претпостављајући клеветничку намеру, што је од особите користи за новинарску штампу. 1 СЕДМА ГЛАВА Неовлашћено вршење јавне елужбе (казн. зак. § 132). У § 132. обухваћени су елементи два преступа заједнички запрећена затвором до 1 године илњновчаном казном до 300 марака. Први се преступ састоји у неовлашћеном вршењу каквог јавног звања, придавајући себи званични карактор; други се састоји у предузимању једне једине звавичне радње. Пошто међутим само придавање званичног карактера није довољно за потојање дела, већ мора да постоји и неовлашћено вршење, дакле предузимање какве званичне радње, а казна је у оба случаја иста, то је ова разлика без вредности. Шта се под јавном службом разуме, и да се ту рачуна и адвокатура и бележништо, каже казнени законик (§ 31. одељ. 2.); тамо употребљени израз „у смислу овог казненог законика", као и у §§ 52. и 358., односи се на цео законик. 1 0 „државним установама": Ц. С. од 5. окт. 1891.