Бранич

308

Б Р А Н И Ч

допринело да се што измени у овом резултату. Та заглађивања била су у овоме: Позивали су се пре свега на потребу. Истина је: иредседник парламента је повредио пословник, оно штојеучинио било је насиље, дакле погодан је став: угш уј гереПеге Псе! Позивање на овај став, макако да је општи и био омиљен у последње време, потпуно је ансурдно; с овим се ставом неда ништа постићи у крајњем случају. Јер или је опструкциона партија имала право да опструира, онда од њене стране није било никакве У13 кад се користила вршењем тога права;. или није имала права да опструира, и онда није могло бити никакве лчз од стране председникове кад није допустио нешто што је недопуштено. С тога је излшпно улазити у испитивање питања, у колико се и под којим претпоставкама правила нужде могу применити на јавноправне односе. У овом случају наиме недостаје свега да се може говорити о пужди. Што се неко јавља за реч, и ако у циљу опструкције, нечини „незаконит испад"; таквом намером за држање опструкционог говора не повређује се заштићено „правно добро" другога; и најзад, није председникова мера, што ускраћује реч, „насилно одбијање". Цео аргуменат, који је био јако омиљен и много употребљиван, био је у овом случају само једна новинарска фраза. Друга група заглађивања ослања се на специјалну правну природу пословника. И ова је група полазила од тога, да је 18. новембра повређен пословник у угарском парламенту. Али, кажу, смео је бити повређен, јер пословник није обвезно (споразумно) право, као што је закон, већ... Гледишта су се размимоилазила о овом већ. Поучно је ставити та гледишта нод правну лупу. Пословник, каже једна страна, није обвезно право, јер је створен парламентарном већином и с тога га може у свако доба парламентарна већина и изменити. Али правило, које постављам сам себи и могу опет у свако доба одбацити, за мене није обвезно право. Пада у очи слабост ове аргументације, мислим. Јер се још никако с тим није начисто, да ли се сваки пословник доиста може мењати одлуком већине. Пословник, како је први пут створен, садржи одредбу о путу и начину већања и доношења одлуке; али у колико свака регулација значи ограничење самовоље, сваки пословник неопходно садржи извесне