Бранич

310

Б Р А Н II Ч

природе и које одредбе пстог не трпе такав неформални поништај тешко је испитати, а и излишно за наше садашње питање. Јер и најпопустљивија одредба пословника може се прећи само петте соМгасИсеп^е. А нико није тврдио, да се је тобошња повреда пословника на оној знаменитој седници десила петте сопкасИсеМе, т. ј са сагласношћу свију учасника. По другом мншљењу пословник није обвезно право, јер за повреду његову нема другог судије, до самог парламента. Шта бива — тако је формулисано питање по овоме мишљењу — шта бива кад председник повреди пословник? Скупштина може одлуком већине поништити председникову одлуку; али кад већина налази да је тачна председникова одлука, остаје она у снази, јер се пред други форум сем парламента не може износити то иитање. Пошто је, дакле, већина у питању о пословнику једини судија, то она практички и није везана пословником. Ова аргументација, тако различита од претходне, ипак: јој је сродна. Претходна аргументација ослањала се на име на то, да је већина једини законодавац пословника; а законодавац (то је био софизам у том аргументисању) није везан својим сопственим законом. А последња аргументација почива на томе, да је већина једини судија о примени пословника: а ко нема над собом судије (то је софизам овог аргументисања) не може учинити ни повреду права. Али оба става не само што су цинична и практички опасна, већ се ни теоријски не могу одржати. Као што је мало погодан за уставну државу став апсолутне монархије: рппсерз 1е^Љи8 5о1иШз ез"к, исто је тако мало погодан став, да има права само у толико, у колико има судије. Јер доиста, ако нема' права чим нема судије, не би био ни уставни владалац везан законом, јер нема форума који би био позван да суди о његовој правној повреди. Па ипак је став, да је монарх везан законом, основни стуб сваке уставне монархије. У бићу је сваког права да највиши чувар нравног иоретка сам не подлежи правном форуму, јер срде сизкосШ сизккЈез? А штоје он без правне одговорности, не доказује да је н без правне дужности. Ма како се строго ослањали један на другог поједини ставови санкције у правном државном поретку: сам највиши санкциони став је увек неопходно 1ех гтрег/ес1а, т. ј. правни став без правне санкције. Али ипак он остаје правни