Бранич

ПРИБА8ЉАЊЕ СТВАРНИХ СЛШБЕНОСТИ ЗАСТАРЕЛОШЋУ И ГУБИТАК УСЈ1ЕД НЕУПОТРЕБЕ.

1. — Право службености састоји се у томе, што је његов титулар овлашћен на туђој ствари вршити неке радње, које иначе не би могао вршити, или захтевати, да се сопственик тога добра уздржава од неких радњи на својој ствари, које би иначе као сопственик могао предузимати. Елементи су права службености: послужно добро, лице или ствар (повлашћена) у чију је корист право конституисано и вршење тога права. Послужна ствар може бити покретна или непокретна. Однос њен према титулару права службености, даје томе праву карактер стварног права: службеност је везана за послужно добро и не зависи од тога, ко је његов сопственик; право дакле дејствује и остаје невредимо и ако се сопственици послужне ствари мењају (дејство ег§а отпев). Службеност може бити конституисана у корист каквог другог (повласног) добра или у корист кога лица. Ова разлика служи за основ деоби службености на стварне и личне. Ако је послужно добро везано правом службености за повласно добро, без обзира ко је његов сопственик, имамо стварну службеност, а ако је право конституисано у користима имамо личну службеност, која је везана искључиво за личност. У овој расправи биће говора само о стварном службеностима. Вршење права тих службености може бити двојако. Или титулар права службености, може на послужном добру