Бранич

Б Е Л Е Ш К Е

543

тему. II по Хашкој конвенцијп о рату забрањена је употреба отрова или отровног оружја, забрањено је мучко убиство, недавање мплости, злоупотреба парламентерске заставе, женевског знака, рушења непршатељске својине итд. Прописи о ратном праву у брзо су се показали па праксп као добри. Тако у руско- и српско-турском рату, иа онда у Александрпји 1882., у ншанско-америчком рату 1898., у рату Енглеза против бурских република 1899 и 1900. год.

Издавачко право (Тег1а §8егсМ) До скора је то право и у понеким већим државама било нерегулисано. Немачка Царевпна као и Србија, држала се грађанског законпка, кад би имала какав спор о издавачком праву да решп. По неки законици врло су оскудни у одредбама," које би се у овој прплици могле употребити. За то су у Немачкој пзрадили један такав пројекат, којићеускоро постати и законом. У неким немачким државама до скора су важиле врло старе одредбе о том издавачком праву. Пруска је је имала од 1794, Краљевпна Саска од 1863, Баден 1810, Хесен-Касел 1829, Брауншвајг 1842, Сакееп-Кобург-Гота 1828, Саксен-Мајнпнген 1829. АнхалтДесау 1827 птд. Вво неких одредаба: — Уговор издавачки састоји се у томе, да писац или сопственик једног литерарног производа или једног дела уметности, исто једном другом издавачу ради умножавања публикације и иродаје уступп или обећа уступити (Саски § 1139 грађ. зак.). — По провилу књижар стиче издавачко право само ако с писцем закључи писмен уговор (Пруски § 998). — Ако такав писмепи уговор није написан, а ппсац је предао рукопис.

спора може бити само односпо усмено обећаног хонорара, у свему осталом има се према закопу поступпти (Пруски, § 999.). — Ваља разликовати, да ли је уступање издавачког права једног дела од стране писца издавачу у ограниченој мери, тј. за једно издање п за један одређен број примерака: или је оно неограничено, тј. одмерено. ма да уговор о томе не постојп. Према томе ће се и одлука доносити (Кобург-Готски § 3.). — Писац илп сопственик дела има овај по уговору да лиферује (Саски § П4-0.). —■ Ако писац не лиферује рукоппс у одређено време, издавач може одустатп од уговора (Пруски § 1001.). — Ако време, кад рукопис треба да буде лиферован, по уговору, нпје одређено, пма се узети да се истп пма онако- лиферовати, да издавач рукоппс изда тако да стигне на Лајпцишки вашар. Буде ли рукопис тако велики, да се може узети, да неће стићи и да писцу ваља дати впше рока, овај има да тражи то од издавача, да му рок продужи (Пруски §• 1002). — Ако писац нађе за сходно с погледом на обим самога дела да чини неке измене пре самог штампања, издавач има право да пристане или не пристане. Али, ако писац измене чинп пошто је дело ушло у штампу, а без дозволе издавачеве, писац јамчи пздавачу за сву штету, која би отуда проистекла (Пруски § 1008.). — Писац или власник дела не*може у псти мах п другом издавачу уступпти, нити нова издања прпређивати. пре но што први издавач све прнмерке свога пздавања не растури. (Саски § 1040. Пруски § 1018). — Нздавач нема права да мења или проширује садржину (Баденскп § 577. <1.) — Издавач има права да сам одредп