Бранич

0 МЕНИЧНОМ ЈЕМСТВУ (АВАЛУ).

Свн меничнн уговорн, сва менична изјашњења, односно меничне обавезе свих лица, које постају писменом изјавом на самој меници, зависе у првом реду од главне меничне обавезе, од главног меничног уговора или уговора о издању менице. При томе се не чини разлика, да ли је меница сопствена или вучена, т. ј. да ли се издатељ менице обавезује, да ће он сам формално овлашћеном савесном притежатељу менице исплатити у одређени дан, на одређеном месту, у менпци означену суму новаца, или пак упућује такав налог плаћања неком трећем лицу. У Трговачком Законику налазе се особени прописи, којима је одређена форма тог главног уговора, као и основни састојци, који се у њему морају садржати. То су елементи менице, оно што у свакој меници мора бити означено, да би у опште било менице. Познато је, да је уговор о издању менице свечан, формалан уговор. Законом пропис"ана форма менице је битан, суштаствени услов за појам менице, тако да, ако уговор о издању меннце није закључен у тој форми, ако се у њему не налази све оно, што по закону мора бити означено, испраЕа у којој би био констатован такав уговор, не бп била меница. Неважност менице наступа по самом закону •— грзо гиге, <1е р1ет (ЈгоИ. 1 Поред главног меничног уговора постоје и споредни менични уговори, сноредпи у толико, што претпостављају пу1 О тим основним елементима менице говори се у § § 80. н 162. Т. 3.